„U Srbiji sve može i ništa ne može. Sve zavisi o kome se radi“, ovako mali privrednici objašnjavaju to što neka preduzeća mogu da nagomilaju milijarde dinara duga za porez, dok nekome zatvaraju radnju zbog 1.000 dinara manjka u kasi. Ko duguje milijarde i stotine miliona a nije zatvoren, niti mu je prodata imovina, očigledno je „malo ravnopravniji“ od onog kome pretnja prinudne naplate sa kamatom stiže odmah i za nekoliko hiljada dinara
Američki poreski sistem poznat je po izreci Bendžamina Frenklina: „Samo dve stvari u životu su sigurne: smrt i porez“. Drugi su posle dodali: „S tim što smrt može i da se odlaže“. U slučaju Srbije, pak, plaćanje poreza ume da bude opciona stvar, u zavisnosti od toga koliko su vam dobre veze sa vlašću, koliko ljudi zapošljavate, da li ste pod sistemskom zaštitom države kao na primer preduzeće u restrukturiranju, ili radite u namenskoj industriji. U tim slučajevima, za razliku od razvijenih zemalja gde se poreskim savetnicima plaćaju ogromne sume da se legalno (ili ilegalno) umanji ili izbegne plaćanje poreza, u Srbiji se može sasvim mirno prijaviti porez, ali se ne mora i platiti.
Ako pak imate samostalnu trgovinsku radnju ili ugostiteljski objekat i poreski inspektori nađu u kasi višak ili manjak od nekoliko hiljada dinara, možete očekivati prekršajnu prijavu, kaznu i zatvaranje objekta na nedelju ili mesec dana. Ako ste veliki proizvođač cigareta, na primer, i „nabildujete“ dug od 2,5 milijardi dinara, onda podnesete zahtev za reprogram i natenane otplaćujete dug, bez zaustavljanja proizvodnje ili plenidbe imovine. Ili ako imate veliku firmu sa mnogo zaposlenih, kojima naravno dugujete plate, uđete u „Unapred pripremljeni program reorganizacije“, popularni UPPR, i dobijete zaštitu na nekoliko godina, ili na kraju krajeva uđete u stečaj.
U svakom slučaju, na vest da je neki tajkun prodao neku svoju jahtu ili rezidenciju da bi otplatio dug državi, teško ćete naići.
Samo 7% naplativo
Prema podacima Poreske uprave na dan 30. jun 2015. ukupno se za porez u Srbiji duguje čak 776 milijardi dinara, a samo u drugom tromesečju taj dug je povećan za 23 milijarde dinara. To je skoro petina BDP-a Srbije, ali polovina, odnosno 376,9 milijardi dinara je, prema proceni poreznika, nenaplativo, jer se odnosi na preduzeća u stečaju, likvidaciji, ona koja su u postupku privatizacije, kao i na fantomske firme ili one koje su obrisane iz registra. Koliko je stvarno naplativo i od ovih preostalih dugova veliko je pitanje, jer su najveći dužnici za porez istovremeno i najveći dužnici po osnovu bankarskih kredita. S tom razlikom što su ovi krediti uglavnom obezbeđeni hipotekama prvog reda na imovinu, pa po tom osnovu imaju prvenstvo isplate.
Ivan Simič, nekadašnji direktor Poreske uprave, u pisanoj izjavi za „Novu ekonomiju“ ističe da je na kraju 2013. godine ukupan poreski dug iznosio malo više od 601 milijardu dinara, a nenaplativih je bilo skoro 406 milijardi dinara.
„Radi se o poreskim obveznicima koji su u to vreme bili u stečaju, ili je stečaj već završen, bili su u postupku privatizacije, fantomske firme, brisani iz registra ili likvidirani. To znači da je više od dve trećine poreskog duga bilo nenaplativo i smatram da danas situacija nije dosta drugačija. Moj predlog je bio tada, a i danas je isti, da je potrebno nenaplativi poreski dug brisati iz evidencije poreskog duga.
Od preostalih 195 milijardi dinara 154,5 milijarde u ono vreme nije bilo naplativo zbog raznih razloga, kao što su reprogrami, odbrambena industrija, zaključak vlade, dug poljoprivrednika i UPPR. Tako da je krajem 2013. godine eventualno naplativ poreski dug iznosio svega 40,9 milijardi dinara, a to je manje od sedam odsto od celokupnog poreskog duga. To je realna slika”, ukazuje Simič.
Najveći dužnici
Među najvećim dužnicima, čije liste je Poreska uprava obavezna kvartalno da objavljuje, dominiraju preduzeća u restrukturiranju, namenska industrija i krupni biznismeni u narodu poznatiji kao tajkuni.
U poslednjih godinu dana, dug za poreze Zastava oružja je uvećan za 700 miliona dinara, na čak 7,81 milijardu dinara. Drugi dužnik na listi takođe pripada oružarima, a to je Krušik iz Valjeva, sa dugom od 2,62 milijarde dinara, za poslednjih godinu dana uvećan za 250 miliona dinara. Na trećem mestu sa dugom od 2,5 milijarde dinara je proizvođač cigareta Monus, koji je zvanično u vlasništvu firme Tobacco impuls čiji je zvanični vlasnik Dejan Stanković. Nezvanične informacije koje javno cirkulišu, a dosad nisu demantovane, kažu da je pravi vlasnik ove firme Predrag Ranković Peconi, koji je inače sa stanovišta biznisa i čuvenog „prvog miliona“ veoma zanimljiv fenomen.
Naime, samo u poslednjih godinu dana Monus je uvećao svoj poreski dug, koji se pre svega zasniva na neplaćanju akciza, za više od dve milijarde dinara. Na četvrtom mestu je još jedno preduzeće iz namenske industrije, PPT namenska, sa dugom od 2,2 milijarde dinara. Kompanija Borba je na petom mestu sa 1,9 milijardi dinara duga, a još jedan oružar, Sloboda iz Čačka, ima dug od milijardu dinara, koji je pritom u poslednjih godinu dana utrostručen. Lola livnica duguje 960 miliona dinara, a na osmom mestu je Mera invest Marka Miškovića, sina Miroslava Miškovića vlasnika Delta holdinga, sa dugom od 910 miliona dinara. Inače, ova firma je, prema podacima NBS, u blokadi već 710 dana.
Na devetom mestu dužnika je šabačka firma Magma prom sa dugom od 710,8 miliona dinara.
Nastavak teksta možete pročitati u dvadesettrećem broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
