Život dug nepunih četrdeset godina jedan od najpoznatijih slikara baroka ispunio je događajima koji bi mogli obeležiti ceo vek. Prgav i hirovit, lako je potezao mač i ulazio u kafanske tuče. Neke je čak i pokretao. Slikao je furiozno danima, bez odmora, bez hrane, bez sna. Obišao je sve bordele od Rima do Malte, a posetio je i neke zatvore. Bio je osuđen na smrt pa pomilovan. Uz sve svoje poroke, stigao je da izraste u genijalnog slikara i za sobom ostavi sledbenike
Mikelanđelo Merizi da Karavađo rođen je septembra 1571. godine u okrugu Kremona, u mestu Karavađo, po kome je i dobio nadimak. Bio je prvi sin Ferma Merizija i Lučije Aratori, čiji je deda imao čvrste veze sa lokalnim plemstvom, što će Mikelanđelu tokom života pomoći kad bi zapao u probleme. Kako je Fermo bio upravnik imanja Frančeska Sforce I, markiza Karavađa, njegov sin je rano detinjstvo proveo na bogatom Sforcinom posedu.
Iz tog perioda o Karavađu malo se zna. Veruje se da mu je od kuge stradala porodica. Istog dana otac, deda i stric. Dečaku je bilo šest godina. Opaka bolest nije poštedela ni majku kad mu je bilo 13. Kuga je desetkovala stanovništvo. Kada mu je preminula majka, Mikelanđelo je ostao sam.
U dvanaestoj godini dečak je započeo učenje slikarstva kod milanskog fresko-slikara Simona Petercana. Način na koji je budući slikar formirao stil bio je pod uticajem konteksta u kom je živeo. Naime, katolički nadbiskup Karlo Boromeo govorio je da je kuga zahvatila Milano (nadomak koga se nalazilo rodno mesto Mikelanđelovo) kao kaznu za grehe i da se crkva mora približiti siromašnima i vratiti izvornim učenjima Hristovim. U slikarstvu je barok doneo upravo ovakav način prikaza: na slici je pastvi moralo sve da bude jasno, bez komplikovanih alegorija i mnogo filozofiranja. Događaj koji je naslikan trebalo je da bude predstavljen tako da posmatrači pa i najnižeg sloja znaju tačno šta predstavlja. Pritom, dramatičnost je bila poželjna, a očekivalo se da se slikom pokrenu emocije koje će dovesti do religioznog raspoloženja. Otud kod Karavađa veoma naglašen naturalizam, kombinovan sa precizno vođenom kompozicijom i jedinstvenim odnosom prema svetlosti.
Dramatičnost na slikama gradio je Karavađo na više planova: tu su dinamične vertikale, česta povezanost likova koji grade čvrstu formu, snažni kontrasti svetlog i tamnog u direktnom sudaru, kao i stalan utisak koji kompozicija ostavlja na posmatrača da se prikazana scena odigrava na pozornici gde su akteri zamrznuti u dobro isplaniranim pozama.
Sa dvadeset jednom godinom, slikar odlazi iz Lombardije da se u nju nikada ne vrati, a njegovo napuštanje rodnog mesta vezano je za incident u kome je usmrćen jedan policajac. Otada nadalje, Mikelanđelo, neverovatno talentovan slikar, ali nasilan i sklon svim porocima, celog će života bežati iz svih gradova u kojima je boravio, zbog svoje preke naravi i nevolja koje mu je ona donosila.
Godine 1592. slikar dolazi u Rim. Njegova izvrsna umetnost, jedinstven stil koji je pogađao pravo u centar crkvenih potreba tog vremena, doneli su mu naklonost kardinala Frančeska Marija del Montea, što je bila, istina dugo iščekivana, ulaznica u svet traženih umetnika (za kojima je Rim imao potrebu, ali gde je vladalo jako rivalstvo, nekad obeleženo ozbiljnim sukobima). Narudžbine počinju da stižu od moćnih crkvenih zvaničnika i verskih institucija.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
