Postaje sve očiglednija veza između pojave društvenih mreža i nekih od zabrinjavajućih globalnih društvenih tendencija, kao što su društvena polarizacija i ekstremni stavovi, govor mržnje, snaga lažnih vesti, potpuna relativizacija činjenica i lako i brzo manipulisanje javnim mnjenjem, čak i uz relativno skromna materijalna ulaganja
Starije generacije pamte vremena kada su se naši stariji konstantno pozivali na vreme svoje mladosti, ili u školi na primere iz Drugog svetskog rata, i to vreme koristili kao nekakav reper za suđenje o sadašnjem vremenu. To nas je naravno najčešće iritiralo.
Čini se da smo i mi kao roditelji ili starija generacija sada upali u istu tu klopku kao i naši roditelji, da sudimo o mladima i njihovom ponašanju koristeći neke aršine iz prošlog veka.
I u Srbiji se na primer često prave poređenja sa „devedesetima“. Pitanje je ipak da li je vreme u kojem živimo uopšte uporedivo sa devedesetim godinama prošlog veka. Jer ne samo da se životne okolnosti pojedinaca i društva u celini konstantno menjanju, već se u periodu od devedesetih godina dvadesetog veka do danas, dogodila jedna tektonska promena u našim životima koja je iz osnove promenila naše ponašanje i naše društvene odnose. Radi se, naime, o razvoju i prodoru interneta u sve pore našeg života.
Čini se da malo pažnje posvećujemo osvetljavanju efekta ove velike tehnološke revolucije na naše individualne živote, a posebno na mentalni razvoj i funkcionisanje mlade generacije. Uticaj interneta je ogroman i na društvo u celini.
Tako, na primer, postaje sve očiglednija veza između pojave društvenih mreža i nekih od zabrinjavajućih globalnih društvenih tendencija, kao što su društvena polarizacija i ekstremni stavovi, govor mržnje, snaga lažnih vesti, potpuna relativizacija činjenica i lako i brzo manipulisanje javnim mnjenjem čak i uz relativno skromna materijalna ulaganja.
Radi preglednosti, razmotrimo odvojeno uticaj interneta i specifično društvenih mreža, na pojedinca i na društvo (mada se ta dva uticaja ipak međusobno prožimaju).
Uticaj upotrebe interneta i društvenih mreža na pojedinca
Istraživanja u oblasti razvojne i socijalne psihologije, kao i mentalnog zdravlja, pokazuju eksponencijalni rast depresije, anksioznih poremećaja i suicidalnosti u generaciji mladih koji pripadaju tzv. generaciji Z (rođeni posle 1994. godine). Ova tendencija je posebno izražena kod devojčica i povezuje se sa korišćenjem socijalnih mreža. Naime, dok dečaci koriste internet uglavnom za igranje igrica i praćenje porno sadržaja, devojčice više vremena provode na društvenim mrežama. Ali kakve veze imaju društvene mreže sa mentalnim problemima kao što su anksioznost, depresija i suicidalnost?
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
