Poslednji novac bih potrošio na obrazovanje 

Razmišljanje na duže staze mi je omogućilo da nakon jako uspešne karijere ostanem finansijski nezavisan, ali i dosta finansijski edukovan

Da li se sećate na šta ste potrošili svoj prvi honorar/zaradu?

Prva velika zarada mi je bila od dnevnica koje su se tada isplaćivale u sklopu priprema za Svetsko prvenstvo u Japanu 2008. godine. Pošto sam imao kao poklon od bake medaljon i nedostajao je lančić na kome bi on visio, odlučio sam da tako dragi poklon treba da ima lančić, i iskoristio sam novac za njegovu kupovinu. Medaljon i lančić koji su mi izuzetno dragi još uvek posedujem.

Plaćate li radije gotovinom ili karticom?

Kako dobar deo života živim u inostranstvu, sve veća mi je navika da plaćam karticom, kako zbog komoditeta, tako i zbog rizika da novčanik sa svim stvarima i dokumentima negde izgubim. Takođe, kako je sve više moguće plaćanje mobilnim telefonom nakon unosa kartice, sve više koristim tu funkciju.

Na šta biste potrošili i poslednji dinar?

Posedujem dosta dobru samokontrolu oko trošenja novca, tako da ne verujem da bih ikada došao u situaciju da trošim poslednji novac. Mada jako držim do obrazovanja, pa mislim da bih, ako je potrebno, poslednje novce potrošio na obrazovanje sebe ili nekog člana porodice.

Da li imate neki „trik“ za uštedu?

Kao što rekoh, samokontrola je dosta jaka, pa ne moram pribegavati bilo kakvim vrstama trikova.

Kada treba da prištedite, čega se prvo odreknete?

Štednja je na prvom mestu, a kasnije se ostatak usmerava po prethodnom planu. Trudim se da trošim onoliko koliko sam planirao da potrošim na mesečnom nivou (izuzev nekih zaista nepredviđenih troškova), a ne da kupujem „sve ono što mi je potrebno“.

Najbesmislenija stvar na koju biste potrošili mnogo novca?

Iz ove perspektive sada, automobil, iako sam kao i većina sportista svoj prvi novac koji je bio dovoljan za kupovinu automobila, potrošio upravo na to. Iz ove perspektive i iskustva, savet svakom sportisti (koji bi tražio savet od mene) jeste da što pre kupi automobil, jer će mu to pomoći da brže shvati koliko je sve to besmisleno i da postoje neke druge stvari na koje je potrebno usmeriti toliki novac. Naravno, nisu svi isti, neće svi prihvatiti taj savet, ali zašto da ne: i ekonomija mora da se pokreće upravo takvim kupovinama.

Na šta ste dali novac i rekli „vredelo je svake pare“?

Na lično obrazovanje i na putovanja. Lično obrazovanje vam niko ne može uskratiti i pomaže vam da razumete svet oko sebe i da ostanete nezavisni. Sa druge strane, kultura putovanja je nešto što omogućava ljudima širinu, nova poznanstva i razumevanje mnogih situacija. Pogotovo u perspektivi dalje globalizacije oko nas.

Po čemu se razlikuju vaše navike u potrošnji sada u odnosu na period kada ste bili igrač?

Kao i svaki profesionalni igrač, malo je slobodnog vremena, pa se igrači obično u to kratko vreme opuste i uživaju u kupovini. I tada, ali i sada, razmišljanje na duže staze mi je omogućilo da nakon jako uspešne karijere ostanem finansijski nezavisan, ali i dosta finansijski edukovan. Žao mi je što današnje generacije malo pažnje posvećuju tome, a sve zarad kratkoročnog zadovoljstva i uživanja bez razmišljanja na duge staze.

Gde smatrate da je danas „pametno“ investirati?

Pametno je investirati na različite strane, kako bi diversifikacija pomogla u smanjenju rizika. Da li je to zlato, obveznice, akcije, digitalne valute, nafta, nekretnine ili nešto drugo, sve zavisi od lične sklonosti ka riziku. Sa druge strane, moć „kamate na kamatu“ (compounding interest) je jedna od najmoćnijih stvari koje postoje, ali koju nažalost mali broj ljudi koristi.