Zašto nam život uređuju najgori
Nismo imali ovako veliko zlo u poslednjih 30 godina i jedini način da ga pobedimo je da budemo svi zajedno, ujedinjeni, i da ostavimo po strani naše trenutne ideologije i shvatanja politike
Razgovarao: Ognjen Vlačina
Srbija je otadžbina i bez obzira na to ko njome upravlja, bilo bi dobro kada bismo svi imali nivo solidarnosti u kome kritika ne prerasta u napad na onoga ko ne misli isto, bez obzira na to ko je u kojoj poziciji
„Otkako sam počeo da radim, imao sam neizmernu želju da se otisnem u inostranstvo i učim u drugim okruženjima. Iako sam ranije putovao na nekoliko usavršavanja i poslovno, prvi stalni angažman sam ostvario 2014. godine, na poziciji globalnog brend menadžera u Karlsbergu i Tuborg timu“, kaže Predrag Rađenović, stručnjak za marketing i brending sa iskustvom sa različitih tržišta u industrijama robe široke potrošnje. Karijeru je počeo u Nišu, u Duvanskoj industriji u sastavu Filip Morisa, a nastavio u Apatinskoj pivari, Jafi, Karlsbergu i Molson Korsu.
Danas radi u Torontu, kao samostalni konsultant i predavač na NCT koledžu (Niagara College – Toronto) na predmetima Osnovi marketinga i Mali biznis i preduzetništvo. Kaže da mu je tokom celokupne karijere uvek bilo najlakše da se fokusira na posao jer ima bezuslovnu podršku supruge i cele porodice, a najteže mu, kako dodaje, i dalje pada da bude odvojen od svoje zemlje i svih dobrih ljudi Srbije.
Prva lekcija koju pamtim je sa jedne radionice koju smo imali u Filip Morisu, u fabrici Duvana u Nišu. Vežbali smo tehnike timskog rada i na kraju je svako svakome u timu trebalo da napiše po jednu poruku. Sa mnom je u grupi bio jedan stariji kolega – iako sam mu zaboravio ime i dalje pamtim njegovu poruku: Pobeđuj dobrim! Na početku karijere sam bio izuzetno ambiciozan, ali mi je ova sekvenca ostala urezana, kao neka mala opomena i podsetnik. Ambicija treba da postoji i nije sporna, ali ne po svaku cenu ili cenu neuvažavanja tima.
Druga je lekcija iz globalnog tima Tuborga, dok sam radio u Kopenhagenu tokom 2014. godine. Kao brend menadžer gladan znanja, stigao sam u globalni tim sa idejom da ćemo da napravimo sjajne stvari. Dočekali su me zbunjenost i mnogo nejasnoća, gde se od mene očekivalo da postavim osnove projekta. Tada sam shvatio da su neizvesnost i nejasnoća sastavni deo biznisa i da lideri zapravo trasiraju put napred.
Treća je lekcija nekako utkana u moju celokupnu karijeru – imam dve vodilje: sticanje novih znanja i dobrobit porodice. Dok je ovo drugo potpuno prirodno i podrazumeva se, sticanje novih znanja nikada nije bilo bitnije, jer se svet oko nas menja eksponencijalnom brzinom.
Razumevanje trendova i inovacija koje dolaze sa digitalizacijom i svim pojavama, uključujući i veštačku inteligenciju kao poslednji veliki uticaj, nužno je za opstanak kako pojedinca tako i preduzeća.
Ništa! Sebe smatram zaista srećnim čovekom jer sam u najvećem broju slučajeva ostvarivao postavljene ciljeve i želje. Čak i kada nisam dobio ono što sam hteo u tom trenutku, ispostavilo se da je to bilo dobro jer me je vodilo tamo gde su moji instinkti zapravo želeli da budem.
Da se razumemo, i te kako je bilo neuspeha i padova, kao i dosta odluka koje su donete za neko više dobro, pa su rezultirale teškim trenucima, ali sam danas zahvalan na svemu što sam prošao.
Moje iskustvo kaže da. Rano sam počeo da radim i radio sam takoreći tokom celoga fakulteta. Razlog zbog kog sam bio uporan da uđem u veliki sistem poput Filip Morisa je upravo bilo ubeđenje, stečeno zahvaljujući ocu, da se u velikom sistemu može puno naučiti.
