Povratak u Srbiju se ne sme uslovljavati

Razgovarao: Ognjen Vlačina

Srbija je otadžbina i bez obzira na to ko njome upravlja, bilo bi dobro kada bismo svi imali nivo solidarnosti u kome kritika ne prerasta u napad na onoga ko ne misli isto, bez obzira na to ko je u kojoj poziciji

„Otkako sam počeo da radim, imao sam neizmernu želju da se otisnem u inostranstvo i učim u drugim okruženjima. Iako sam ranije putovao na nekoliko usavršavanja i poslovno, prvi stalni angažman sam ostvario 2014. godine, na poziciji globalnog brend menadžera u Karlsbergu i Tuborg timu“, kaže Predrag Rađenović, stručnjak za marketing i brending sa iskustvom sa različitih tržišta u industrijama robe široke potrošnje. Karijeru je počeo u Nišu, u Duvanskoj industriji u sastavu Filip Morisa, a nastavio u Apatinskoj pivari, Jafi, Karlsbergu i Molson Korsu.

Danas radi u Torontu, kao samostalni konsultant i predavač na NCT koledžu (Niagara College – Toronto) na predmetima Osnovi marketinga i Mali biznis i preduzetništvo. Kaže da mu je tokom celokupne karijere uvek bilo najlakše da se fokusira na posao jer ima bezuslovnu podršku supruge i cele porodice, a najteže mu, kako dodaje, i dalje pada da bude odvojen od svoje zemlje i svih dobrih ljudi Srbije.

Kad se pogleda vaša poslovna biografija, vide se raznovrsni i zanimljivi poslovi koje ste radili u Srbiji i inostranstvu. Koje tri poslovne lekcije pamtite i danas?

Prva lekcija koju pamtim je sa jedne radionice koju smo imali u Filip Morisu, u fabrici Duvana u Nišu. Vežbali smo tehnike timskog rada i na kraju je svako svakome u timu trebalo da napiše po jednu poruku. Sa mnom je u grupi bio jedan stariji kolega – iako sam mu zaboravio ime i dalje pamtim njegovu poruku: Pobeđuj dobrim! Na početku karijere sam bio izuzetno ambiciozan, ali mi je ova sekvenca ostala urezana, kao neka mala opomena i podsetnik. Ambicija treba da postoji i nije sporna, ali ne po svaku cenu ili cenu neuvažavanja tima.

Druga je lekcija iz globalnog tima Tuborga, dok sam radio u Kopenhagenu tokom 2014. godine. Kao brend menadžer gladan znanja, stigao sam u globalni tim sa idejom da ćemo da napravimo sjajne stvari. Dočekali su me zbunjenost i mnogo nejasnoća, gde se od mene očekivalo da postavim osnove projekta. Tada sam shvatio da su neizvesnost i nejasnoća sastavni deo biznisa i da lideri zapravo trasiraju put napred.

Treća je lekcija nekako utkana u moju celokupnu karijeru – imam dve vodilje: sticanje novih znanja i dobrobit porodice. Dok je ovo drugo potpuno prirodno i podrazumeva se, sticanje novih znanja nikada nije bilo bitnije, jer se svet oko nas menja eksponencijalnom brzinom.

Razumevanje trendova i inovacija koje dolaze sa digitalizacijom i svim pojavama, uključujući i veštačku inteligenciju kao poslednji veliki uticaj, nužno je za opstanak kako pojedinca tako i preduzeća.

Kad se osvrnete na svoje profesionalne početke u finansijama, pa zatim u marketingu i brendiranju, šta biste danas radili drugačije?
 
Ništa! Sebe smatram zaista srećnim čovekom jer sam u najvećem broju slučajeva ostvarivao postavljene ciljeve i želje. Čak i kada nisam dobio ono što  sam hteo u tom trenutku, ispostavilo se da je to bilo dobro jer me je vodilo tamo gde su moji instinkti zapravo želeli da budem.
Da se razumemo, i te kako je bilo neuspeha i padova, kao i dosta odluka koje su donete za neko više dobro, pa su rezultirale teškim trenucima, ali sam danas zahvalan na svemu što sam prošao.

Da li nužno velike globalne kompanije donose i najvažnija poslovna iskustva?

Moje iskustvo kaže da. Rano sam počeo da radim i radio sam takoreći tokom celoga fakulteta. Razlog zbog kog sam bio uporan da uđem u veliki sistem poput Filip Morisa je upravo bilo ubeđenje, stečeno zahvaljujući ocu, da se u velikom sistemu može puno naučiti.