Povrće iz digitalne bašte

Kada smo se sreli sa mladim preduzetnicima Savom i Lazarom, već je bila stara vest da su krenuli da dostavljaju svoje proizvode kupcima širom Srbije. Naime, nedelju dana pre našeg susreta, počele su dostave svežeg povrća iz jednog sela u Šumadiji. Njihovi kupci nisu, praktično, ni prstom mrdnuli. Samo su u martu ušli na FarmIt i iznajmili baštu. Odabrali su koje kulture žele da uzgajaju i onda su mogli da, preko mobilnog telefona, svakodnevno prate kako napreduje njihova bašta, sve dok im jednog dana na vrata nije pokucala dostava sa tek ubranim povrćem

U svoju baštu korisnici FarmIt aplikacije ne moraju nikada ni da kroče, a sve što sazri dobijaće svakog vikenda. Neko drugi će za njih saditi, zalivati i negovati, potom ubrati i istog jutra im dostaviti na kućnu adresu. A ako im je to previše povrća, zakupci svoj nedeljni rod mogu da doniraju ugroženima. Njihova ideja je, kako kažu osnivači, dvostruko korisna jer omogućavaju ljudima koji nemaju uslova ili vremena za uzgoj, da svake nedelje dobijaju najkvalitetniju hranu iz bašte, a ujedno pomažu i malim poljoprivrednicima da plasiraju svoje proizvode.

Oni su startap par ekselans sa potencijalom brzog rasta. Nedavno su se vratili sa svetskog takmičenja studentskih startapa u Dubaiju sa osvojenom bronzanom medaljom. Konkurencija je, kažu, bila jaka – više od hiljadu studentskih startap timova. Nedavno su osvojili i treće mesto na nemačkom startap takmičenju. Ovih dana su na sličnom takmičenju u Hrvatskoj, gde očekuju da podignu pobednički pehar.

Došli ste na ideju za FarmIt pomoću igrice na Fejsbuku?

Sava: Da, hteli smo da oživimo FarmVille koncept u stvarnom svetu. Pozvao sam Lazara da sa njim razmotrim da li je realizacija moguća. Spojili smo dve velike potrebe – potrebu ljudi u gradovima da jedu zdravu kvalitetnu hranu i potrebu malih poljoprivrednika da prodaju ono što proizvedu. Iz igrice smo to shvatili i krenuli. Prvo smo pričali sa ljudima, kako bismo mogli da menjamo inicijalnu ideju u ono što je izvodljivo.

Otkud vi u zdravoj priči poput ove, studenti iz Beograda odlučuju da se bave zdravom hranom, a ne programiranjem sajtova, stvaranjem aplikacija za nešto?

Sava: Od početka smo želeli da napravimo neku „zdravu“ priču, a nema zdravije od ove. Rizično jeste bilo jer za proizvodnju je neophodno neko vreme, potrebno je da prođu meseci da biste uslužili korisnike.

Lazar: Nismo imali znanja iz poljoprivrede, mi studiramo na Fakultetu organizacionih nauka, ali smo u naš tim pozvali one koji to znaju i koji se time bave. Uporedo smo učili i mi, kad se šta sadi, a kada se bere i koliko je potrebno vremena da rodi.

Kolike su bašte koje se iznajmljuju, kako da zakupci odaberu odgovarajuću?

Sava: Bašta koja se iznajmljuje veličine je pola ara gde je moguće posaditi čak osam kultura po izboru. Naši kupci su uglavnom roditelji sa malom decom, pa smo u paket koji kupuju odlučili da uvrstimo i posetu bašti i pomaganje u održavanju. Ispostavilo se da je mnogima potreban taj beg iz gradske gužve i zagađenog vazduha. To je i edukativno jer deca uče kako raste paradajz, da raste iz zemlje, a ne u supermarketu.

Lazar: Ljudima se dopadaju najpre naši proizvodi, kažu da naše povrće ima pravi ukus, da zelena salata ima ukus zelene salate. Dopada im se i to što su mladi ljudi, studenti, odlučili da se bave baš ovakvim poslom.

Kako ste odabrali baštu, kako ste našli porodicu sa sela koja će na licu mesta svakodnevno brinuti o baštama ljudi iz grada?

Lazar: Članovi našeg tima su ljudi sa dugogodišnjim iskustvom u poljoprivredi, koji žive i rade tamo gde je zemlja veoma kvalitetna. To nam je bio važan kriterijum. Ispunila ga je porodica koja se bavi time četvrt veka, a ima problem sa plasiranjem proizvoda, kao i većina poljoprivrednika.

Sava: Bilo nam je važno da naše bašte budu u kraju koji se tradicionalno bavi povrtarstvom. To je zemlja prve klase pored Velike Morave koju dvadeset pet godina unazad nije pogodilo nevreme poput grada. Videli su potencijal FarmIt-a, da može da im reši veliki problem sa prodajom. Nama je drago što smo pomogli ljudima koji rade od jutra do mraka ne znajući da li će prodati to što proizvedu.

Ovaj koncept mogao bi da zaživi u celoj zemlji ako FarmIt poveže veći broj malih proizvođača povrća i voća u Srbiji.

Sava: To nam i jeste cilj, zato radimo pametno i mudro ove prve godine jer želimo da zadobijemo poverenje svih onih koji ne veruju u ovakav koncept prodaje, da mogu da zarade više. Mi smo skoro popunili kapacitete za ovu prvu godinu i to nas veoma ohrabruje da nastavimo dalje. Ali, ne prebrzo, nije nam cilj brzina napredovanja jer želimo da naučimo što više o svim aspektima poslovanja.

Prvi rod ste odlučili da dostavite vas dvojica. Kako je sve to izgledalo?

Lazar: Naši kupci se o svojoj bašti konstantno informišu putem veb-aplikacije, prate rast i sazrevanje svog povrća u svojoj bašti. Taj prvi rod smo Sava i ja odlučili da dostavimo. Inače, kod nas je berba subotom od osam do jedanaest ujutru, nakon toga dolazi dostavno vozilo koje transportuje tek ubrano povrće do praga kupaca. Želeli smo da se upoznamo sa prvim korisnicima i u tome smo uživali. Nećemo mi raditi dostave ubuduće, možda ponekad, da bismo porazgovarali sa ljudima.

Šta se dešava kada moja bašta „prerodi“, kada ne mogu da pojedem sve što rodi?

Sava: Ukoliko je korisnicima previše povrća koje rađa u njihovoj bašti, uvek mogu pošiljku da preusmere na rođake, prijatelje, ali i da doniraju. Naša ideja je da proizvodimo kvalitetnu hranu i da nema bacanja. Jedan deo njive namenjen je proizvodnji povrća koje doniramo onima kojima je potrebno.

Razmišljate li o voću, mlečnim proizvodima, možda mesu, da proširite portfolio u budućnosti?

Sava: Imamo pozive drugih poljoprivrednika kojima se dopao ovaj koncept i koji bi da preskoče velike lance supermarketa i preprodavce. Razmišljamo o svemu, ali smo odlučni da idemo korak po korak koji smo započeli sa povrćem.

Za one koji imaju ideju ali i strahove koje donosi ulazak u biznis, najpre onaj od neuspeha, kako ste vi prevazišli te početničke probleme?

Sava: Celo prošlo leto smo proveli u eksel tabelama, računajući šta nam je sve potrebno, isplativost… Jednostavno, nismo otišli na more, već smo se do detalja upoznavali sa našim biznisom. Imali smo pomoć naših mentora, to su naši profesori sa FON-a koji imaju ogromno iskustvo. Pomogli su nam da neke naše inicijalne ideje pretočimo u prvi biznis plan. Bilo je padova, nedovoljno dobrih planova, ali je poslednja verzija, ispostaviće se kasnije, bila prava. Nije bilo lako nositi se sa odbijanjima i drugim preprekama, ali neuspeh je samo korak bliže uspehu.

Lazar: Treba rizikovati, bez toga nema uspeha. Ali, treba i učiti iz grešaka, kako bismo izbegli ponavljanje neuspeha. Mi smo studenti, nismo uložili mnogo novca i nemamo strah od neuspeha, ali znamo da ćemo uspeti iz prve.