Pravo u svetu umetnika

Trpi li umetnost pravne stege, kako izgleda tržište umetničkih dela u Srbiji i svetu, šta je zajedničko kolekcionarima slika i NFT tokena i postoje li autorska prava u uličnoj umetnosti?

Ljubav prema likovnoj umetnosti i praćenje tržišta umetničkih dela bili su razlozi zbog kojih je advokat Dragan Milić odlučio da napiše monografiju „Pravo likovne umetnosti”. U razgovoru za Novu ekonomiju povodom nedavnog izlaska svoje knjige objašnjava kako je ona nastala.

„Uvideo sam potrebu da se neki pravni postojeći instituti pojasne, a pravne praznine popune tumačenjima, pronalaženjem stavova iz sudske prakse ili pravne teorije”, objašnjava Milić.

Zašto ste se odlučili baš za ovu temu?

Ideja, odnosno odluka da se „uhvatim ukoštac” sa pravom likovne umetnosti, u početku nije obuhvatala knjigu niti ovako širok pristup. 

Sve se desilo slučajno i to dok sam šetao amsterdamskim Rajks muzejom. Razgledajući njihovu impozantnu kolekciju, zapazio sam jednu interesantnu činjenicu. Pod krovom istog muzeja nalaze se slike jednog od najvećih slikara svih vremena Johanesa Vermera, ali i krivotvoritelja njegovog stila i jednog od najpoznatijih falsifikatora na svetu, Hana van Meegerena. 

Ova činjenica me je navela da razmišljam o odnosu prava i umetnosti, odnosno o tome da li je umetnost uopšte podobna za to da bude oivičena pravilima. Prvi zaključak mi je bio da prava povodom umetničkih dela, njihov promet i tržište, ipak moraju da se kreću unutar zakonskih okvira, pravila javnog poretka i subjektivnih prava drugih lica. 

S druge strane, umetnost u njenom sadržinskom smislu, umetnička vrednost i umetnički izraz mogu da se odupru tim kalupima u znatno većoj meri. Na osnovu toga sam najpre pristupio izradi članka za svoj blog, nekoj vrsti eseja, međutim kako sam zalazio dublje u tu temu, shvatio sam da ona prevazilazi taj obim. Moram da kažem da, kako je ova knjiga prvo monografsko delo koje obrađuje pravo likovnih umetnosti kod nas, rad na njoj značio je i privilegiju i odgovornost u isto vreme.