Od osamostaljenja, najveći problemi Ukrajine su podeljenost, duboka korumpiranost i hronična politička nestabilnost. Nezavisno od ratnog ishoda, oporavak najveće i najsiromašnije zemlje u Evropi zavisiće od njihovog rešavanja
Hladnog kijevskog jutra, 23. februara, guverner Narodne banke Ukrajine Andrej Pisni predstavio je novu, komemorativnu novčanicu od dvadeset grivni. U crnoj borbenoj jakni, istakao je da moneta pod nazivom „Nećemo oprostiti“ podseća na invaziju i vekovnu borbu za nezavisnost. Pisni ne sme biti nezadovoljan: kurs je stabilizovan a, za zemlju u ratu, inflacija od 25 odsto je umerena, zahvaljujući kamati od 25 odsto. Bruto devizne rezerve iznose oko 30 milijardi dolara.
Ukrajina је u crnom. Jedna godina poništila je prethodnih petnaest. Ugrožene su privredna i civilna infrastruktura, naročito na istoku. Gotovo pet miliona ljudi zvanično je zatražilo zaštitu u inostranstvu. Udeo siromašnih porastao je na 25 odsto, a nezaposlenosti na 35 odsto. Prema proceni Instituta Kijevske škole ekonomije, ukupna šteta usled razaranja u 2022. iznosi 137,8 milijardi dolara, što je čak 69 odsto ukrajinskog BDP-a.
Ukupna pomoć koju je Nemačka bilateralno obezbedila za Ukrajinu od 6,2 mlrd evra iznosi svega 2% novca korišćenog za ublažavanje sopstvene energetske krize
Ako je i bilo sumnje da je Ukrajina najsiromašnija zemlja u Evropi, nje više nema jer je prošlogodišnji pad BDP-a bio nepojmljivih 30 odsto. Ako sumnja ne postoji, valja znati zašto je postojala, odnosno zašto zemlja sa takvim potencijalom čak i Balkan gleda iz žablje perspektive.
Rat je doveo do naglog pada bogatstva i moći oligarha, što bi Kijev morao da iskoristi za snažnu deoligarhizaciju politike i privrede
TRANZICIJA NATRAŠKE
Ukrajini se, kao drugoj najrazvijenijoj sovjetskoj republici, predviđao uspeh. Optimizam su ulivali bogato industrijsko nasleđe, obrazovano stanovništvo i obilje resursa. Proizvodnja po stanovniku, merena međunarodnim dolarima, bila je 1990. za trećinu veća nego u Poljskoj.
Ipak, za razliku od Centralne Evrope, vlada prvog predsednika Leonida Kravčuka fingirala je reforme. Stari kadar rebrendiranih komunista otpočeo je izgradnju nacionalne simbolike i, još važnije – privatizaciju. To je bila „prvobitna akumulacija kapitala“ za oligarhe čija će povezanost sa svim političkim vlastima ostati trajno obeležje društva.
Ratna šteta i pomoć UkrajiniNova ekonomija
Neobuzdana liberalizacija cena je u 1993. uzrokovala najveću inflaciju zabeleženu u miru od deset hiljada odsto. Do kraja 1994. u restrukturiranje je ušlo preko dvanaest hiljada preduzeća, uz privredni pad od 23 odsto.
Anemične reforme pod Leonidom Kučmom tek blago usporavaju pad i kupuju vreme oligarsima, što je dosledno zaključku Svetske banke da se „gotovo čitav pad proizvodnje u prvoj deceniji tranzicije može objasniti pucanjem komercijalno-proizvodnih lanaca po raspadu SSSR“.
Ta okolnost, kako se navodi u izveštaju iz 2019, otežana je nesistemskom privatizacijom. BDP po stanovniku se do 2000. više nego prepolovio i primakao proseku Podsaharske Afrike.
LOŠE A NAJBOLJE GODINE
U periodu 2000-2008. godine rastu cene energenata i sirovina, pa Ukrajina kao izvoznik puno zarađuje i 2002. uravnotežuje budžet. Osnova privrednog uzleta bilo je oživljavanje metalurgije i agroindustrije.
Vukašin Đinović je mladi matematičar čiji su talenat, rad i istrajnost od početka školovanja oblikovali njegov akademski put. Rođen u Novom Sadu, već tokom osnovnog i srednjeg obrazovanja izdvajao se izuzetnim rezultatima iz matematike i fizike, kao i kontinuiranim uspesima na najprestižnijim domaćim i međunarodnim takmičenjima. Osnovnu školu završio je kao nosilac diplome „Vuk Karadžić“ i povelje „Jovan Jovanović Zmaj“, a obrazovanje nastavio u Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“, na smeru za nadarene učenike u matematičkoj gimnaziji, gde je poneo i zvanje učenika generacije. Njegova takmičarska biografija obuhvata brojne državne nagrade, medalje sa srpskih i međunarodnih olimpijada, kao i bronzanu medalju sa Balkanske matematičke olimpijade 2023. godine. Danas je student treće godine Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, na smeru matematika, gde nastavlja da razvija akademski put, ali i da se sa svojim kolegama, uprkos policijskoj brutalnosti i ponižavanjima od strane vlasti, bori za istinu, pravdu i društvo u kome će prave vrednosti ponovo imati smisao.
Efikasne ekonomske institucije – fer pravila igre, dovele bi do snažne ekspanzije domaćeg preduzetništva, a posebno IT sektora, a time i do njihovog zahteva da se unaprede političke institucije – pravila igr...
Da bi održala stope rasta od četiri, pet procenata i nastavila konvergenciju ka ekonomijama sa višim prihodima, Srbija mora da pređe na privlačenje složenijih stranih direktnih investicija sa višom dodatom v...
Koristimo kolačiće kako bismo osigurali da vam pružimo najbolje iskustvo na našoj veb stranici. Ako nastavite da koristite ovaj sajt, pretpostavićemo da ste saglasni sa tim.
