Preživljavanje uz kredit

Standard većine građana je takav da su prinuđeni da koriste keš kredite kako bi podmirili svakodnevne potrebe. U keš kreditima dug građana iznosi 665,9 milijardi dinara, što je rast za 8,3 odsto u odnosu na isti mesec 2021.

Da sačekam narednu penziju, za osnovne potrebe, račune, za prehranu, za hranu i kuću, za plaćanje računa, zatim za dugove toplani, EPS-u, za osnovne namirnice, za kućne potrepštine, za kiriju, za izdržavanje studenta. Za belu tehniku, kućne aparate, popravku ili registraciju automobila, letovanje, radove na kući – navodili su građani razloge za zaduživanje u prethodnih godinu dana. Nova ekonomija je sprovela anketu u kojoj je pitala građane da li su u poslednjih godinu dana zajmili novac kako bi pokrili svakodnevne troškove, od koga su zajmili i za šta. Anketu je popunilo oko 650 ljudi.

Većina učesnika ankete, njih 66,6 odsto, kaže da je u prethodnih godinu dana uzimala pozajmice za svakodnevne troškove (šoping, račune, putovanja). Njih 30,5 odsto je reklo da nije zajmilo novac u poslednjih godinu dana, dok je ostatak naveo da nije zajmio, ali da planira.

Građani su podeljeni kada se radi o subjektima kod kojih zajme ili planiraju da zajme novac: 34,4 odsto novac je pozajmilo od rodbine, 32,1 odsto od prijatelja, a 31,9 odsto je uzelo keš kredit kod banke (ili to planira da uradi).

Stanovništvo Srbije bankama kroz kredite duguje ukupno 1,4 biliona dinara (tu spadaju stambeni, potrošački, gotovinski, poljoprivredni krediti), pokazuju podaci Udruženja banaka Srbije (UBS).

U keš kreditima dug građana iznosi 665,9 milijardi dinara, što je rast za 8,3 odsto u odnosu na isti mesec 2021, pokazuje izveštaj UBS za novembar.
Gotovinski i stambeni krediti su najzastupljeniji među kreditima koji se odobravaju  stanovništvu.

Učešće gotovinskih kredita je 43,8 odsto, dok je učešće stambenih kredita povećano na 39,9 odsto u septembru, navodi se u izveštaju Trendovi u kreditnoj aktivnosti koji je objavila Narodna banka Srbije (NBS).

SKUPO PREŽIVLJAVANJE

Gotovinski ili keš kredit spada u nenamenske kredite, što znači da novac koji vam banka zajmi možete iskoristiti za bilo šta. Sa druge strane, na primer, stambeni kredit je namenski i njega banka odobrava za kupovinu stana ili kuće, izgradnju, dogradnju, rekonstrukciju stambenog objekta.

Keš krediti su neophodni u nekim posebnim okolnostima, kada hoćete da promenite nešto od nameštaja ili nešto da radite u stanu, i to je ponekad „dobra pozajmica“. Međutim, standard većine građana je takav da su prinuđeni da koriste keš kredite kako bi podmirili svakodnevne potrebe, rekao je za Novu ekonomiju Veroljub Dugalić, profesor u penziji Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu.

„Mi smo došli u situaciju da se keš kreditima kupuje ono što je svakodnevna potreba, to je veoma loša situacija. Ako nemate drugi način da preživite, onda ste prinuđeni da uzimate keš kredit, iako to sada nije tako povoljno“, dodaje Dugalić.

Kome je potreban novi priliv novca, on mora da se zaduži da bi finansirao svoje tekuće potrebe. „Postoji pritisak sa strane rasta cena, pa je to privremeno zaduživanje jedan od načina na koji možete to da ‘ispeglate’“, kaže ekonomista Mihailo Gajić za Novu ekonomiju.

Sa druge strane, prema njegovim rečima, kamatne stope rastu, pa samim tim i krediti poskupljuju, čega su i građani sada svesni, pa to verovatno neke od njih odvraća od uzimanja kredita.

Kada se radi o ukupnom dugu građana u keš kreditima u Srbiji, Gajić navodi da tu ne postoji neka sektorska podela, ne znamo za šta su ta sredstva bila iskorišćena, pa ne možemo iz toga nešto posebno da zaključujemo o standardu građana.

„Da li su ljudi preko gotovinskih kredita kupovali zemljište, vikendice, garažna mesta u gradu, što bi ukazalo na rast standarda stanovništva, jer ljudi sebi mogu da priušte stvari koje nisu za puko preživljavanje, nego neka vrsta luksuznih dobara. Sa druge strane, možda ljudi uzimaju te gotovinske kredite da bi kupili neke osnovne stvari, kao što je nova bela tehnika, što onda znači suprotno – da ljudi ne mogu iz nekih normalnih ušteđevina da finansiraju kupovinu novih televizora, šporeta“, rekao je Gajić.

Gajić je naveo da su gotovinski krediti u početku ove godine rasli da bi nakon toga stagnirali. Od juna i jula nivo gotovinskih kredita stanovništvu stagnira, a jedini sektor gde u apsolutnim iznosima raste nivo izdatih kredita su stambeni krediti.

A KAMATNE STOPE RASTU…

Narodna banka Srbije je početkom decembra povećala referentnu kamatnu stopu na pet odsto. To je deveto uzastopno povećanje referentne kamatne stope ove godine.

Zaoštravanje monetarne politike se preliva i na cenu kredita stanovništvu, koje se u trećem tromesečju, prema izveštaju NBS, zaduživalo po višim kamatnim stopama nego ranijih meseci.

Prosečna kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite stanovništvu iznosila je 10,7 odsto. Povećane su kamatne stope na skoro sve vrste dinarskih kredita, pri čemu je kamatna stopa na najzastupljenije, gotovinske kredite, povećana na 11,2 odsto, navodi NBS u izveštaju za treći kvartal ove godine.
„Nije dobro, nije mudro, nije pametno sada se zaduživati jer je potpuno neizvesno šta će biti sa rastom kamatnih stopa, šta će biti sa kreditima, opštim uslovima“, kaže Veroljub Dugalić, objašnjavajući da je zaduživanje bilo koje vrste „nešto iznuđeno i ne baš dobro“.

Savetuje da je, u vreme kada kamatne stope rastu i ne vidi se do kada će to da traje, mudro sačekati dok ne prođe ovaj talas loših događaja i situacija se ne stabilizuje.

„Onda će biti jasnije i kakve su kamatne stope i kakve će biti u neko dogledno vreme“, rekao je Dugalić.

Odluka o zaduživanju u keš kreditu, smatra Mihailo Gajić, zavisi od pojedinačnih potreba i mogućnosti svakog od naših sugrađana.

„Ako vam zaista treba keš za nešto važno, šta god da se dešava sa kamatnim stopama, uzećete kredit. Takođe je bitno kakvi su vaši prihodi. Ako imate stabilan posao, očekujete povećanje plate ili prelazak na novo, bolje radno mesto, onda ima smisla zaduživati se i u ovakvoj situaciji za nešto što vam je korisno“, rekao je Gajić.

Rast kamatnih stopa se očekuje i nadalje, bar do kraja prvog kvartala naredne godine, kaže Gajić, navodeći da već postoje najave ECB-a i FED-a o budućem rastu kamatnih stopa.

Da je „trenutna kriza“ razlog za to što su morali da zajme novac, reklo je 75,4 odsto učesnika ankete Nove ekonomije. Njih 14,5 odsto je navelo da „redovno pozajmljuje keš kredit za potrošnju“, dok je najmanje onih (5,1 odsto) koji su novac zajmili zbog „nekog posebnog razloga, koji se ne tiče krize“.

Građani koji nisu zajmili novac u poslednjih godinu dana, više od polovine njih (62,9 odsto), reklo je da „izbegava zaduživanje po svaku cenu“, 18,8 odsto je reklo da „ima dobre prihode“, 8,1 odsto njih je navelo da su oni ti koji „pozajmljuju novac drugima, dok 6,15 odsto „nema gde da pozajmi novac“.

NEMA BESPLATNOG RUČKA

Građani koji imaju problem sa otplatom kredita moći će da traže reprogram od banke koji podrazumeva produžetak roka otplate kredita, najavila je nove mere podrške građanima NBS.

„To znači da će banka dužniku koji ima problema sa otplatom kredita moći nesmetano da produži rok za otplatu ove vrste kredita, na način da taj rok za gotovinske i potrošačke kredite bude kraći od devet godina, odnosno za potrošačke kredite za kupovinu motornih vozila kraći od 11 godina. U okviru ovih rokova, dužniku će moći da se odobri ustupak u vezi sa otplatom potraživanja, bez obzira na stepen njegove kreditne zaduženosti u trenutku restrukturiranja“, navela je NBS.

Veroljub Dugalić, međutim, poručuje da „što se duže otplaćuje neka obaveza, kredit u banci, to je veći udeo kamata u tom dugu“.

„Treba samo izračunati koliki je ukupan iznos koji biste platili ako ne iskoristite to produženje roka otplate. Ili, ako se odlučite da to prihvatite, koliko ćete više da platite nego što biste platili bez produženja roka otplate“, objasnio je Dugalić.
Prema njegovim rečima, mera koju je predvidela NBS, u ovom trenutku može predstavljati „neku malu olakšicu“. Postoje kategorije građana kojima svaka olakšica pomaže da u ovom trenutku prežive, jer će im mesečna rata, na primer, biti ne 15.700, već 11.300 dinara.

„To im znači u ovom trenutku. Ali za pet, ili za tri godine, koliko se produži rok obaveze, na kraju više platite nego što biste platili bez produženja roka otplate.“
Prema rečima Mihaila Gajića, Narodna banka Srbije je tu olakšicu predvidela zbog građana kojima je sve teže da plaćaju dospele rate kredita, jer ako su uzeli kredit sa varijabilnom kamatnom stopom iznos rate raste, a sa druge strane je tu  i veliki porast cena na malo.

„Nekome to odgovara jer mu je sada teže da isplaćuje svoje obaveze kredita. Nekome to neće koristiti jer može da plaća ovakve iznose i ne bi želeo da bude zadužen duže nego što mora“, rekao je Gajić.

Odluka o reprogramu duga, objašnjava on, zavisi od ličnih potreba i mogućnosti svake porodice.

„Ukoliko želite da smanjite ukupan iznos rate na mesečnom nivou, morate da produžite rok otplate, a samim tim platićete više kroz isplaćenu kamatu.“