Priča o „keltskom tigru“

Pre svega, treba imati u vidu činjenicu da je Irska mala otvorena ekonomija i samim tim je dosta izložena i osetljiva na promene na svetskom tržištu. Udarac svetske krize na irsku ekonomiju izazvao je krah imovinskog mehura koji je godinama rastao u Irskoj. Dokaz o oporavku irske ekonomije jesu podaci iz marta ove godine, prema kojima je državni deficit ove zemlje sa 32% spao na samo 1,5 % BDP-a, a stopa nezaposlenosti spala je sa 15% na 8,1% (dok je u Španiji na primer stopa nezaposlenosti 21%, a državni deficit 5,1% BDP-a)

Priča o „keltskom tigru“ je priča o tome kako je Irska od jedne od najsiromašnijih zemalja Evrope, sa čak trećinom stanovništva koje je pre samo tridesetak godina živelo ispod granice siromaštva, postala druga po redu najbrže rastuća ekonomija Evropske unije? 

Ekonomija Irske je od nezavisnosti države 1922. pa sve do sredine devedesetih godina dvadesetog veka, bila u veoma lošem stanju. Pored političke nezavisnosti, koju je dobila otcepljenjem od Velike Britanije, Republika Irska želela je da od Ujedinjenog Kraljevstva bude nezavisna i u ekonomskom pogledu. Stoga je svoju ekonomiju zatvorila, uvodeći visoke tarife na uvoz. Ekonomski protekcionizam značajno je oslabio irsku ekonomiju, a jedna od posledica bila je masovna emigracija radno sposobnog stanovništva usled velike stope nezaposlenosti. 

Uvidevši da je ovakva ekonomska politika neodrživa, Irska je sredinom pedesetih godina prošlog veka uvela radikalne promene u svojoj politici. Uvedene su poreske olakšice na prihod ostvaren od izvozne prodaje, tarife na uvoz su smanjene, a kontrola nad stranim vlasništvom preduzeća je ukinuta. Pristupanjem Evropskoj ekonomskoj zajednici (EEZ), sadašnjoj Evropskoj uniji, 1973. Irska je dobila slobodan pristup mnogo većem tržištu, tako da izvoz više nije bio ograničen samo na Veliku Britaniju. Ove promene u politici države privukle su strane kompanije koje su doprinele poboljšanju ekonomske situacije Irske.

Međutim, kada je efekat momenta (momentum) ulaska u EEZ prošao, Irska se suočila sa visokom inflacijom (u proseku 11% između 1981. i 1986) i visokom stopom nezaposlenosti, jer iako su strane kompanije otvorile nova radna mesta u IT, farmaceutskom i sektoru medicinske tehnologije, irsko stanovništvo i dalje se pretežno bavilo poljoprivredom. 

Republikanska stranka Fijana Fol, koja je sedamdesetih godina bila odgovorna za prekomernu javnu potrošnju, 1987. osvaja izbore i najavljuje oštre rezove u potrošnji, kao i plan promovisanja poslovnih investicija. Efekti nove ekonomske politike Irske vidljivi su već početkom devedesetih godina, a ekonomski rast zemlje bio je značajan sve do svetske ekonomske krize iz 2008, sa trogodišnjim usporenjem u rastu od 2001. do 2003. 

Nastavak teksta možete pročitati u 36. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“