Prilagodljivi šverceri i nemoćni poreznici

Visoki porezi i doprinosi stvaraju prostor da se dobro zaradi na utaji poreza, a slaba kontrola i niske kazne oslobađaju rizika, zbog čega siva ekonomija u Srbiji čini trećinu BDP-a

Kada se procenjuje da se 30 odsto ekonomske aktivnosti odvija daleko od očiju države, pa se zbog toga ne naplati između petine i četvrtine mogućeg PDV-a i više od četvrtine poreza na dohodak i doprinosa, onda se teško može govoriti o funkcionalnoj državnoj administraciji. Samo po osnovu ova dva nameta, državni budžet ostane uskraćen godišnje za oko 7,5 odsto BDP-a, prema proceni dobijenoj u studiji „Siva ekonomija u Srbiji”, koju su 2013. godine u radili USAID i Fond za razvoj ekonomske nauke, a prošle godine je deficit u budžetu iznosio 3,8 odsto BDP-a nakon udara na penzije i plate u javnom sektoru.

Na prvi pogled rešenje deluje jednostavno, samo treba uvesti poresku disciplinu i dosledno svakog ko izbegava plaćanje poreza kažnjavati po zakonu. Iz nekog razloga, nakon brojnih najava, strategija i akcionih planova, tako nešto barem poslednjih tridesetak godina nije uspešno izvedeno u Srbiji.

Siva ekonomija ostaje rak-rana srpske privrede i to ne samo zbog izgubljenih poreskih prihoda, reklo bi se da je to manje pogubna posledica, mada bi se dobar deo javnog duga mogao pripisati tome. Još bitnija i opasnija posledica sive ekonomije je nelojalna konkurencija koja tera legalna preduzeća da smanjuju poslovanje, otpuštaju ljude i na kraju se ugase, ili da i sama pređu u sivo-crnu zonu neizdavanja fiskalnih računa, prodaje nelegalne robe, zapošljavanja na crno i šverca.

U zavisnosti iz ugla koje privredne oblasti se posmatra, procena o 30 odsto učešća sive ekonomije u BDP u nekim slučajevima deluje čak i optimistično. Na primer, ocenjuje se da u građevini skoro polovina firmi radi na crno, pre svega ne prijavljujući radnike. Zona sumraka je i u ugostiteljstvu, poljoprivredi, trgovini, tekstilnoj industriji. Skoro da i nema oblasti u kojoj se na neki način ne izbegava plaćanje poreza. Tako u pekarskoj industriji 70 odsto proizvodnje nije statistički evidentirano. Od 270 mlinova, samo 80 dostavlja podatke o proizvodnji. Kako je istakao na jednom skupu posvećenom sivoj ekonomiji Zdravko Šajatović, direktor udruženja Žitovojvodina, potencijalni PDV iz ove grane je 11 milijardi dinara godišnje, a Poreska uprava čak i ne zna koliko se zaista i naplati od pekarske industrije, pa tako ne zna ni gde je problem. Još jedan veliki izvor sive ekonomije su pijace. Tu se procenjuje da je čak 70 odsto prometa na crno, a prodaje se sve – od hrane, preko garderobe, do cigareta i pića. Isto toliko se procenjuje da nelegalnog prometa ima u sektoru usluga.

Svaki četvrti radnik je zaposlen na crno, a kakva je situacija na terenu, najbolje pokazuje slučaj iz južne Srbije: kada je inspekcija rada ušla u jednu fabriku od 135 zaposlenih, 96 ih je bilo bez ikakvog ugovora, a ostali na minimalcu. To je najizraženije u poljoprivredi i građevini, gde su legalno zaposleni pre izuzetak nego pravilo. „Na gradilištima kada čuju da dolazi inspekcija, oni pošalju kući sve na crno zaposlene. Najbolje bi bilo da se inspekcije ne najavljuju”, kaže Toma Gojković iz Udruženja za građevinarstvo Saveza samostalnih sindikata Beograda.

Ipak alkohol, cigarete, duvan i gorivo, dakle akcizna roba, najčešća su meta šverca i nelegalne prodaje zbog visokih nameta koji u slučaju jeftinijih cigareta dostižu i 90 odsto cene. Ruku na srce, najveći napredak u naplati poreza prošle godine napravljen je upravo zahvaljujući boljoj naplati akciza i pripadajućeg PDV-a. Prema računici Fiskalnog saveta,  jedna milijarda dodatnih prihoda od akciza na duvan znači 280 miliona dinara dodatnih PDV prihoda. Sa druge strane, jedna milijarda dodatnih prihoda od akciza na naftne derivate povlači dodatne PDV prihode od oko 450 miliona dinara.

Šverc duvana isplativiji od šverca droge

Carinska služba je u 2015. godini zaplenila gotovo 4,5 tona rezanog duvana i skoro 2,5 miliona cigareta. Glavni razlog za krijumčarenje akciznih proizvoda poput duvana i cigareta je ogroman profit koji se ostvaruje na razlici u ceni. 

Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetdevetom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“