Privatna čak i policija
Edvard Stringam, profesor inovacija u ekonomiji na Triniti koledžu, Konektikat, SAD
Moramo da preispitamo da li su državni zvaničnici toliko dobri poznavaoci ekonomije kao što kažu ili da su odgovorni kao što kažu kada troše danas, a prebacuju trošak na buduće generacije. Zašto bolje zarađuju oni koji piju i zašto je bolja privatna policija
Prve berze akcija u 17. i 18. veku, vlasti su smatrale špekulativnim i kockarskim poslom, pa trgovci nisu imali zaštitu države kod ispunjavanja ugovora. Zato su se razvila privatna pravila i privatno upravljanje, koji su omogućili trgovinu na berzi i bez pomoći države. I danas je privatna regulacija u mnogim slučajevima superiornija od državne, kaže Edvard Stringam, profesor inovacija u ekonomiji na Triniti koledžu, Konektikat, SAD, u intervjuu za „Novu ekonomiju“. On je održao predavanje na Regionalnoj konferenciji međunarodne studentske organizacije Students for Liberty, koju su organizovali Studenti za slobodu Srbija i Libertarijanski klub Libek u Beogradu.
Gde je privatna regulacija pokazala da može da uređuje tržište?
Na primer na berzama. Vladini zvaničnici često nisu razumeli prirodu ugovora koji su sklapani na berzama i često su ih zabranjivali. Ali ljudi su ih opet sprovodili. Moje istraživanje pokazuje kako je bilo moguće obavljati posao zahvaljujući privatnim pravilima i kada država nije htela da štiti ugovore. Prva berza akcija je osnovana u 17. veku u Amsterdamu, a druga u 18. veku u Engleskoj. U oba slučaja država je odbila da obezbedi sprovođenje ugovora i funkcionisale su na osnovu privatnih pravila i pomoću reputacije. Ako je neko hteo da trguje, prvo je morao da stekne ugled poštenog čoveka i poverenje drugih trgovaca. Pored toga, u Londonu, ako neko ne bi ispoštovao ugovor, ime te osobe bi bilo zapisano kredom na tabli ispred mesta gde se trgovalo, a to su u početku bile kafane.
Zašto vlasti nisu podržavale berzansko trgovanje?
Smatrali su da je to vid kockanja i špekulacije kojim se manipulisalo cenama. Dugo je berzanska trgovina smatrana ilegalnom, ali država nije pokušavala da zabrani trgovinu, već samo nije htela da obezbedi sprovođenje ugovora. I dalje imamo organizacije sa privatnim upravljanjem širom sveta. Imamo Njujoršku berzu koja i dalje posluje po svojim pravilima i još sa državnim propisima povrh toga. Imamo često slučajeve da država svojim pravilima ometa rad privatnih organizacija.
Neki tvrde da je uzrok svetske ekonomske krize nedostatak regulacije, a neki da je posledica prevelike regulacije finansijskog sektora. Šta vi mislite?
Kriza je imala mnogo uzroka, ali jedan koji je mnogo doprineo je monetarna politika. Vođena je labava monetarna politika, a onda su naglo povećane kamatne stope. Posledica je bila da ljudi nisu mogli da otplate kredite.
Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetšestom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
