BOS PO TRNJU
Šta je uistinu značila poseta predsednika Srbije Parizu i prijem u Jelisejskoj palati?
Problem je što BDP raste, ali ljudi nemaju koristi od toga
Rast nacionalizma je upozorenje, ali nije korak napred
Rast nejednakosti u svetu, ekološki problemi, rast protekcionizma i nacionalizma pokazuju da postoji problem i da neoliberalni kapitalizam ne može da pruži rešenje. Ekonomski sistem je razdvojen od blagostanja ljudi, kaže za „Novu ekonomiju“ Geri Džejkobs, predsednik Svetske akademije nauke i umetnosti, izvršni direktor Međunarodnog centra za mir u Kaliforniji i član Rimskog kluba
Poslednjih meseci čujemo upozorenja da preti nova svetska kriza, političke tenzije u svetu rastu. Šta tu može da uradi mala zemlja sa ekonomijom u razvoju kao što je Srbija?
Mnogo je nesigurnosti. Stvari su kompleksne. Mnogo motiva i raznih struja moći se ukršta, da možemo reći šta će se desiti. Srbija je dinamična zemlja za dugačkom istorijom i nezavisnošću. Prošla je kroz veoma težak finansijski period i pokazali ste odlučnost da idete napred. Moja poruka je da kakvi god su koraci bili neophodni do sada pod pritiskom međunarodne finansijske zajednice i EU, budućnost Srbije zavisi od toga šta ćete vi da uradite.
Ali mnogo zavisi i o međunarodnih okolnosti?
Na globalnom nivou, standardi koji danas prevladavaju nisu odgovor koji je svetu potreban. Moramo da osporimo ideju da globalizovana, finansijalizovana, tržišna ekonomija može da reši probleme čovečanstva. Bilo da se radi o socijalnim problemima, nezaposlenosti ili ekološkim problemima. Kada ste pod pritiskom da balansirate budžete, nemate vremena da vidite širu sliku. A šira slika je – šta od toga ima čovečanstvo.
Mislim da imamo obilje dokaza da iako globalni BDP raste, ljudi nemaju ništa od toga. BDP nije magični štapić. Svi se pretvaramo da jeste, a znamo da nije. Ja sam Amerikanac i mogu reći da se ekonomska sigurnost velikog dela stanovništva Amerike smanjuje. U apsolutnim merama standard se nije mnogo promenio, ali gledano sa aspekta ekonomske sigurnosti, sve je veća nesigurnost. Mladi sve više dovode u pitanje budućnost zato što imamo odvajanje ekonomskog sistema od blagostanja ljudi.
Zapadni svet je video veliki rast poslednjih decenija, ali srednja i niža klasa skoro da nisu imale relativni rast prihoda.
To je poenta. Imamo rast BDP-a, imamo čak i rast BDP-a po stanovniku, ali ko od toga ima koristi kada sve ide ka najbogatijih jedan ili 10 odsto. Prosečni BDP po stanovniku raste, ali prihodi ljudi ne. To je problem. Imamo finansijalizaciju ekonomije kakva nikada nije bila ranije. Imamo finansijski sektor koji je veći nego ikada pre, koji ima ogromna sredstva, ali veoma mali deo toga ide u investicije, realnu ekonomiju i stvarne poslove. Oni zarađuju ogroman novac svojim akcionarima, korporacije uzimaju novac od banaka da bi otkupili sopstvene akcije i podigle njihovu vrednost za svoje akcionare, ali šta sa zaposlenima, šta sa ostatkom društva?
Vidimo da i najmoćnije zemlje na svetu ne mogu da nateraju multinacionalne kompanije da plate porez.
Nakon 1990. godine, kada je okončan Hladni rat, kompanije su prerasle nacionalne države. Kompanije nisu problem, one samo rade ono što ih sistem podstiče i nagrađuje da rade. Sistem je stvorio ogroman slobodan prostor na globalnom nivou gde kompanije više ne moraju da zavise ni od jedne države. Mogu da prebace novac gde god su poreske stope najniže, gde nema kontrole bankarskih računa. Više ne morate da budete društveno odgovorni prema svojim korenima. Biznis je stvaran kao institucija društvene zajednice. Bankarstvo u SAD je bilo lokalna stvar. Sada, kada stavite novac u banku, nemate pojma gde taj novac ide, ni ko ga koristi, niti odakle dolazi.
Poslednjih godinu, dve imamo plimu protekcionističkih mera u svetu. Imamo trgovinske ratove između najvećih ekonomija, SAD i Kine, izlazak Velike Britanije iz EU. Kako to vidite?
To sve nam govori nešto. Velika Britanija i SAD su bile najveći zagovornici slobodne trgovine, Britanija u 19. i SAD u 20. veku. Nijedna od njih nije zagovarala slobodnu trgovinu kada su pokušavale da dostignu druge. Dok su napredovali zagovarali su slobodnu trgovinu, i treba priznati – na taj način je širena tehnologija. Stvari nisu crno-bele. Sada Britanija hoće da napusti EU, a Amerika započinje trgovinske ratove carinskim barijerama. Tako se osnovna neoliberalna filozofija da svako treba da otvori svoja tržišta njima više ne odnosi na njih. To nam govori da je nešto fundamentalno pogrešno.
Nastavak teksta možete pročitati u 59. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
