Profit nije jedino merilo uspeha

Preduzetništvo se promoviše s jedne strane, a s druge postoji toliko nebuloza na svakom koraku, da to nema smisla. Da dodaš jednu novu delatnost, promeniš sedište ili svoju adresu kao vlasnik ili kad promeniš prezime, u Hrvatskoj to košta oko 350 evra, a da otvoriš novo preduzeće, to košta 130 evra. I tako na svakom koraku, odsustvo zdravog razuma

Kristina Ercegović, serijska preduzetnica iz Hrvatske, zagovornica je teze da se na Balkanu može dobro živeti, ako život nekako uzmeš u svoje ruke. Zato je, valjda, i napustila visoku poziciju u korporaciji i ležeći u krevetu tokom oporavka od operacije kičme i gledajući Opru Vinfri, osmislila svoj prvi samostalni posao – prvu firmu za tzv. mistery shoping u Hrvatskoj. Razvila posao, pa ga prodala. Kad je shvatila da je ljudi prečesto vuku za rukav da popije s njima kafu i posavetuje ih o tome šta da rade sa svojim poslom, a često i sa životom, osnovala je Business Caffé. Može se reći da ih je sve pozvala na zajedničku kafu da priča sa njima o izazovima vođenja sopstvenog biznisa, nudeći im i druge inspirativne sagovornike i ideje. 

Danas je Business Caffé sigurno najpopularnije okupljanje preduzetnika na prostoru bivše Jugoslavije. Održava se u 25 gradova u sedam zemalja, do sada je održano više od 200 ovakvih skupova, posetioci su čuli više od 700 dobrih preduzetničkih priča, posetilo ih je više od 15.000 ljudi. Neumorno edukuje pojedince i firme o vođenju svog biznisa, odnedavno radi edukacije i na engleskom, za strano tržište. Poslednja knjiga koju je izdala prodaje se na Amazonu i zove se, vrlo provokativno, ˮWhat’s your ROI in joy“. Ne slučajno, jer žestoko insistira na tome da se zbog posla ne sme zanemariti – radost života. Pričamo sa Kristinom o tome ko treba, a ko ne da pokrene sopstveni biznis, da li nas država podstiče ili koči u tome i u drugim preduzetničkim i životnim dilemama.

Odnedavno imate i novi biznis, posredujete u prodaji privatnih firmi. Koliko je to tržište uopšte ovde razvijeno, kad je reč o malom biznisu? 

Nije razvijeno, naravno, posebno u segmentu malih biznisa. Prodaja malih biznisa je tek sad aktualna, jer je prošlo 20 + godina od samostalnosti naših država, pokretanja sopstvenih biznisa, došle su nove generacije koje nisu spremne da preuzmu porodični biznis, a vlasnici žele u penziju, ljudi postaju svesni da je prodaja (dobra) opcija i sl. 

Kao potencijalni kupci pojavljuju se ne samo konkurenti, nego i firme iz susednih država koje žele ući na tržište, investitori koji bi radije uložili u uhodani biznis nego riskirali sa startapovima… 

Zašto ljudi odlučuju da prodaju svoj biznis? 

Nema ko da ga nasledi i vodi, njima je dosta, premorili su se, smorili ih rast i vođenje posla i ljudi, ne znaju voditi posao, ne znaju delegirati ljudima, nema dobrih radnika, preduzetnički su tipovi, žele nešto novo, itd … 

A zašto verujete da odlučuju da pokrenu biznis? 

Ako su na ovim prostorima, imaju dozu ludila sigurno. Deo preduzetnika na ovim prostorima to postaje iz nužde, moraju, a samo od tri do pet posto ljudi pokreće posao iz strasti, vodi ih neka ideja, misija, jednostavno to moraju da urade, ili vide priliku, ili prosto žele da po svaku cenu budu sam svoj gazda jer im je sloboda najvažnija.