Nacrtom Zakona o obnovljivim izvorima, predviđeno je da i domaćinstva u Srbiji budu u prilici da uz pomoć solarnih panela proizvode „zelene“ kilovat-sate struje za sebe, a da viškove prodaju. Za unapređenje energetske efikasnosti u zgradama obezbeđeno je, za početak, 15 miliona evra
Domaćinstva, pored toga što su najveći potrošači struje, najviše je i rasipaju zbog loše izolacije i stolarije na kućama i starim zgradama. Popravljanje stanja zahteva velike investicije i bez državnih subvencija je, realno govoreći, gotovo nemoguće. Ove godine je predviđena novčana pomoć za domaćinstva baš za postavljanje izolacije i zamenu stolarije: Ministarstvo energetike formira Upravu za energetsku efikasnost koja će za početak imati fond od 15 miliona evra.
Osim toga, novim zakonom o obnovljivim izvorima (u trenutku pisanja teksta još uvek nije usvojen) na tržište se uvode i „prozjumeri“ i energetske zajednice. To znači da se i pojedincima, odnosno domaćinstvima omogućava da proizvode, koriste i prodaju zelene kilovat-sate struje instaliranjem solarnih panela na sopstvene objekte.
Energetska efikasnost domaćinstava „rak-rana“
Energetska efikasnost i veće korišćenje obnovljivih izvora energije svrstani su u prioritete Strategije razvoja energetike do 2025. godine. Ipak, ne treba uopšte gajiti nadu da će se energetska efikasnost u domaćinstvima popraviti „čarobnim štapićem“ jer je baš taj segment najproblematičniji u zemljama Evropske unije, što potvrđuje i profesor Fizičkog fakulteta, Vladimir Đurđević.
„U pogledu energetske efikasnosti u zgradarstvu, što podrazumeva i privatne objekte i državnu imovinu poput opština, škola, bolnica, najmanje se postiglo i u Evropskoj uniji. U svim ciljevima u pogledu energetske efikasnosti je EU prednjačila, i čak ih premašivala, ali u ovoj oblasti nije dostignut cilj“, kaže Đurđević.
Upravo zbog toga misli da će i u Srbiji povećanje energetske efikasnosti domaćinstava biti izazovno, posebno zbog nedostatka finansija.
„Taj proces ne može da se sprovede bez subvencija, jer se ljudi teško opredeljuju da investiraju u fasadu i stolariju, čak kad im se i pokaže da će napraviti značajne uštede u kućnom budžetu kroz pet godina, odnosno da će im se isplatiti ta investicija“, kaže Đurđević.
Najviše može da se uradi, smatra naš sagovornik, na novim objektima za koje već postoje standardi ili pri rekonstrukciji starih. Pre devet godina uvedeni su i energetski pasoši – dokument koji prikazuje energetska svojstva zgrade. Ovaj dokument obavezno moraju da imaju sve nove zgrade, postojeće zgrade koje se rekonstruišu, adaptiraju ili energetski saniraju, kao i zgrade koje se daju u zakup ili prodaju. Za to vreme u Centralni registar energetskih pasoša uneseno je više od 4.000 ovih dokumenata.
Nameće se, međutim, pitanje da li se dobro kontrolišu izvedeni radovi, kaže Đurđević. „Pričao sam i sa arhitektama koji su mi rekli da je posebno na starim zgradama teško unaprediti energetsku efikasnost. Ali je moguće, na primer, da se od 100 zgrada na bar 20 posto nešto uradi. Treba težiti tome“, kaže on.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
