Belo pero je simbolika koju smo uzeli iz kulture severnoameričkih Indijanaca, oni su bela pera stavljali na vrh kanua, kada su prolazili kroz tuđe teritorije. Na taj način su slali poruku da dolaze u miru i sa dobrim namerama.

Razgovarali smo sa Brankom Čvorović, umetnicom iz Beograda, koja se bavi karikaturama, skicama i portretima i sve ih ručno crta. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, jedno vreme se bavila i novinarstvom, a sada pokušava da svoj omiljeni hobi pretvori u posao. 

Kada sam počela, za prvih mesec dana ostvarila sam preko 10 porudžbina. Bio je sve veći izazov, potpuno sama radim ovaj posao i nekada je teško ispratiti sve porudžbine i zahteve. Ipak sam uspevala svojom voljom i snažnom motivacijom, jer su moji rezultati bili vidljivi iz dana u dan. Želela sam da budem sve bolja i bolja i da ponudim nešto novo i drugačije u moru istog. Tako da sam i sada otvorena za eksperimentisanje i nove stilove u crtanju i tu su uvek novi tutorijali koje pratim i primenjujem.

Jelena je diplomirala međunarodne odnose na Fakultetu političkih nauka, trenutno radi u oblasti ugostiteljstva, a njen hobi je izrada heklanih torbica i raznih vrsta nakita, pri čemu kombinuje različite tehnike izrade, što njen rad čini jedinstvenim i unikatnim. Pokrenula je brend Baka Style i svakodnevno širi ponudu i proizvodi nove stvari pri čemu spaja tradicionalne zanate i moderne tehnike izrade.

Jelena: „Po meni je najvažnije biti sam svoj učitelj i ako te nešto interesuje, imaš internet, lepo sedi, pa od jutra do sutra, jedan tutorijal, drugi, imaš 1.000 tekstova i na engleskom i na srpskom…

Da se nisam bavila sobom i radom na sebi, ne verujem da bih se odvažila da probam da radim nešto ovako kreativno . Meni je to neka vrsta terapije.

Kada čovek radi nešto što voli, ispunjenje koje dobija od toga je nešto što zaista može da ga pomeri, ali mora da prođe u početku jedan period kada je sve teško i naporno i još ne razumeš zašto se nešto radi. Mora čovek imati strpljenja da se sve kockice slože jedna na drugu. Ja nikada neću znati da napravim sve od nakita, niti ću znati da isheklam sve, ali svaki dan mogu da naučim nešto novo.“

Darko Radosavčev iz Kikinde takođe pravi nešto što potpada pod ručni rad, ali nesvakidašnji. U pitanju je prevozno sredstvo na tri točka, popularni trajk . On i otac imaju u Kikindi porodičnu firmu koja se bavi izradom trajkova, vozila koja predstavljaju hibrid između automobila i motocikla.

Darko, koji je napravio T-Rex kaže da se ovim projektom bavi već pet godina. Inspiraciju je dobio od sličnih vozila, koja se proizvode u Americi, a ideja mu je da njegova kreacija postane srpski brend, koji će se masovno proizvoditi.

Slična vozila već postoje u Americi, pa sam na taj način dobio inspiraciju. Originalni američki modeli koštaju oko 60.000 dolara, smatrao sam da je to apsurdna cena i odlučio sam da pokušam da napravim repliku. Dobili smo veoma dobre performanse u pogledu brzine i upravljanja.

Organizacija Avalainfo ima ideju da pomogne domaćinstvima podavalskih sela da bolje prezentuju i prodaju svoje proizvode. U domaćinstvu Nikolić iz Zuca su nas ugostili osnivačica organizacije Marija Joksimović i Milan Nikolić, član ove organizacije. Sa njima smo razgovarali o tome na koji način pomažu podavalskim selima i šta su do sada uradili za razvoj ovog kraja. 

„Priča je krenula 2016. godine sa ciljam da se razviju domaćinstva, da se pokaže da tu ima zdrave hrane. Tražimo domaćinstva koja imaju višak proizvoda i pomažemo im da ih prodaju, da povećaju svoju proizvodnju i da pronađu nove klijente. Veliki broj turista dolazi na Avalu, ali oni ne znaju da ovde mogu da se snabdeju određenim proizvodima. Ti proizvodi su visokog kvaliteta, ali često nemaju ni brend ni logo… Do sada smo imali desetak domaćinstava kojima smo prišli sa idejom da reklamiramo njihov proizvod i pomognemo im u prodaji. Minimum što uradimo je da ih stavimo na sajt, napišemo priču i dodamo fotografije proizvoda. Ono što takođe uradimo, sve ih stavimo na Gugl mape, tako da bilo ko u svetu da dođe ovde, može da ukuca u Guglu Avalu i da vidi domaćinstva.“ 

Priča o još jednom udruženju, ali ovoga puta sportskog tipa. Ivana, Nevena i Predrag su nam pričali o udruženju „Gradski trkački“,  koje su osnovali 2016. godine i bave se organizacijom trka, kampova, treninga i predavanja. 

„Trkački pokret je sve jači, kako u svetu tako i kod nas, komercijalizovan je i bez osvrta na zdravstveni aspekt, mada se i to polako menja. Prosečan rekreativac misli uzmeš patike i odeš da trčiš, a onda se javljaju razni problemi i povrede. Zato je bila ideja da se amaterima i rekreativcima malo približi život jednog sportiste, kroz sistem treninga i takmičenja. Imamo besplatne treninge, prilagođeni su tipu trke koja je sledeća u Gradskoj ligi, da li na Avali, Košutnjaku, keju ili Gardošu, brdovitom ili ravnom terenu, kao i takmičenje za Gradsku ligu. Ova dva elementa čine tu celinu.“

Nama su početnici ciljna grupa. Imamo par ljudi koji su ozbiljni trkači, ali je više rekreativaca, raznih uzrasta i mogućnosti. Ne postoje vremenski limiti na našim trkama, svi su bitni, sve čekamo i za sve jednako navijamo. Radujemo se uspehu svakog našeg člana.