Pozvali smo sve one koji su pokrenuli svoje male biznise, udruženja, organizacije i sproveli u delo ideje koje pokazuju da se ipak nešto može promeniti ličnom inicijativom. Možemo da kukamo, a možemo nešto i da uradimo za sebe
Portal „Nova ekonomija” je tokom leta pokrenuo projekat „Imam ideju“ sa ciljem da promoviše ljude koji svojim idejama i aktivnostima menjaju svet oko sebe, a obično nemaju mogućnost da ih predstave široj javnosti.
Pozvali smo sve one koji su pokrenuli svoje male biznise, udruženja, organizacije i sproveli u delo ideje koje pokazuju da se ipak nešto može promeniti ličnom inicijativom. Objavili smo intervjue sa tim ljudima i dali im priliku da svoje priče prenesu preko portala „Nove ekonomije“.
Oko nas je veliki broj negativnih primera, gotovo smo zatrovani negativnom energijom, pa često ignorišemo one pozitivne priče. Ljudi ponekad traže krivce za sopstveni neuspeh u okruženju, ali postoje i oni koji se bore, koji pokušavaju da promene svet oko sebe i ličnim primerom promovišu neke pozitivne ideje i vrednosti.
Napravili smo seriju intervjua sa tim ljudima koji se bore, sa ciljem da pomognemo dalji razvoj njihovih ideja i planova i da na taj način damo svoj doprinos u ohrabrivanju mladih ljudi, koji aktivno rade na tome da menjaju svoje okruženje, umesto da se povlače i čekaju bolje vreme dok život prolazi.
U ovom testu ukratko prenosimo sve priče koje su objavljene do sada, a cele tekstove možete pronaći na portalu novaekonomija.rs u odeljku „Priče i analize“. (Ceo tekst možete pročitati klikom na naslov)
Pozdrav suncu na kanuu
Foto: Udruženje Belo pero
Prvu priču koju smo objavili, ispričali su nam osnivači udruženja „Belo pero“ Maja Slijepčević i Aleksandar Stojanović. Maja, instruktorka joge i Aleksandar, profesionalni snimatelj, spojili su svoje hobije i ljubav prema prirodi i osnovali ovo udruženje čiji članovi vežbaju jogu, putuju zajedno na planinarenja, izlete i veslačke pohode i uživaju u prirodi.
Zašto kanu?
Kanu smo pronašli kao plovilo koje nam najviše odgovara u prirodi. Čamac sa motorom pravi buku i rasteruje životinje. Mnogo stvari koje u prirodi možeš da vidiš iz kanua, ne možeš iz čamaca sa motorom, a kanu je nekako sam deo prirode. Možeš da priđeš životinjama i mestima kojima inače ne možeš ni sa obale, a ni nekim većim čamcima. Kanu je vrlo jednostavan i za pristajanje uz obalu. Priđemo nekada i retkim pticama i životinjama, koje se ne viđaju često. U kanuu smo nečujni, čak i mi ne pričamo puno dok veslamo, gledamo da se stopimo sa prirodom.
Zašto Belo pero?
Belo pero je simbolika koju smo uzeli iz kulture severnoameričkih Indijanaca, oni su bela pera stavljali na vrh kanua, kada su prolazili kroz tuđe teritorije. Na taj način su slali poruku da dolaze u miru i sa dobrim namerama.
Imam ideju, a mogu i da ti je nacrtam
Foto: Branka Čvorović
Razgovarali smo sa Brankom Čvorović, umetnicom iz Beograda, koja se bavi karikaturama, skicama i portretima i sve ih ručno crta. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, jedno vreme se bavila i novinarstvom, a sada pokušava da svoj omiljeni hobi pretvori u posao.
Kod nas se često kaže „svaki početak je težak“, da li si ti to iskusila?
Kada sam počela, za prvih mesec dana ostvarila sam preko 10 porudžbina. Bio je sve veći izazov, potpuno sama radim ovaj posao i nekada je teško ispratiti sve porudžbine i zahteve. Ipak sam uspevala svojom voljom i snažnom motivacijom, jer su moji rezultati bili vidljivi iz dana u dan. Želela sam da budem sve bolja i bolja i da ponudim nešto novo i drugačije u moru istog. Tako da sam i sada otvorena za eksperimentisanje i nove stilove u crtanju i tu su uvek novi tutorijali koje pratim i primenjujem.
Nakit i tašne bakinim stilom
Foto: Jelena Nevrkla
Jelena je diplomirala međunarodne odnose na Fakultetu političkih nauka, trenutno radi u oblasti ugostiteljstva, a njen hobi je izrada heklanih torbica i raznih vrsta nakita, pri čemu kombinuje različite tehnike izrade, što njen rad čini jedinstvenim i unikatnim. Pokrenula je brend Baka Style i svakodnevno širi ponudu i proizvodi nove stvari pri čemu spaja tradicionalne zanate i moderne tehnike izrade.
Jelena: „Po meni je najvažnije biti sam svoj učitelj i ako te nešto interesuje, imaš internet, lepo sedi, pa od jutra do sutra, jedan tutorijal, drugi, imaš 1.000 tekstova i na engleskom i na srpskom…
Da se nisam bavila sobom i radom na sebi, ne verujem da bih se odvažila da probam da radim nešto ovako kreativno . Meni je to neka vrsta terapije.
Kada čovek radi nešto što voli, ispunjenje koje dobija od toga je nešto što zaista može da ga pomeri, ali mora da prođe u početku jedan period kada je sve teško i naporno i još ne razumeš zašto se nešto radi. Mora čovek imati strpljenja da se sve kockice slože jedna na drugu. Ja nikada neću znati da napravim sve od nakita, niti ću znati da isheklam sve, ali svaki dan mogu da naučim nešto novo.“
T-REX vozilo napravljeno u Srbiji
Foto: Darko Radosavčev
Darko Radosavčev iz Kikinde takođe pravi nešto što potpada pod ručni rad, ali nesvakidašnji. U pitanju je prevozno sredstvo na tri točka, popularni trajk . On i otac imaju u Kikindi porodičnu firmu koja se bavi izradom trajkova, vozila koja predstavljaju hibrid između automobila i motocikla.
Darko, koji je napravio T-Rex kaže da se ovim projektom bavi već pet godina. Inspiraciju je dobio od sličnih vozila, koja se proizvode u Americi, a ideja mu je da njegova kreacija postane srpski brend, koji će se masovno proizvoditi.
Kako ste došli na ideju da napravite ovo vozilo?
Slična vozila već postoje u Americi, pa sam na taj način dobio inspiraciju. Originalni američki modeli koštaju oko 60.000 dolara, smatrao sam da je to apsurdna cena i odlučio sam da pokušam da napravim repliku. Dobili smo veoma dobre performanse u pogledu brzine i upravljanja.
Imam ideju da spojim domaćinstva podavalskih sela u Avalainfo
Foto: Avalainfo
Organizacija Avalainfo ima ideju da pomogne domaćinstvima podavalskih sela da bolje prezentuju i prodaju svoje proizvode. U domaćinstvu Nikolić iz Zuca su nas ugostili osnivačica organizacije Marija Joksimović i Milan Nikolić, član ove organizacije. Sa njima smo razgovarali o tome na koji način pomažu podavalskim selima i šta su do sada uradili za razvoj ovog kraja.
„Priča je krenula 2016. godine sa ciljam da se razviju domaćinstva, da se pokaže da tu ima zdrave hrane. Tražimo domaćinstva koja imaju višak proizvoda i pomažemo im da ih prodaju, da povećaju svoju proizvodnju i da pronađu nove klijente. Veliki broj turista dolazi na Avalu, ali oni ne znaju da ovde mogu da se snabdeju određenim proizvodima. Ti proizvodi su visokog kvaliteta, ali često nemaju ni brend ni logo… Do sada smo imali desetak domaćinstava kojima smo prišli sa idejom da reklamiramo njihov proizvod i pomognemo im u prodaji. Minimum što uradimo je da ih stavimo na sajt, napišemo priču i dodamo fotografije proizvoda. Ono što takođe uradimo, sve ih stavimo na Gugl mape, tako da bilo ko u svetu da dođe ovde, može da ukuca u Guglu Avalu i da vidi domaćinstva.“
Gradski trkački
Foto: Raša Aleksić
Priča o još jednom udruženju, ali ovoga puta sportskog tipa. Ivana, Nevena i Predrag su nam pričali o udruženju „Gradski trkački“, koje su osnovali 2016. godine i bave se organizacijom trka, kampova, treninga i predavanja.
„Trkački pokret je sve jači, kako u svetu tako i kod nas, komercijalizovan je i bez osvrta na zdravstveni aspekt, mada se i to polako menja. Prosečan rekreativac misli uzmeš patike i odeš da trčiš, a onda se javljaju razni problemi i povrede. Zato je bila ideja da se amaterima i rekreativcima malo približi život jednog sportiste, kroz sistem treninga i takmičenja. Imamo besplatne treninge, prilagođeni su tipu trke koja je sledeća u Gradskoj ligi, da li na Avali, Košutnjaku, keju ili Gardošu, brdovitom ili ravnom terenu, kao i takmičenje za Gradsku ligu. Ova dva elementa čine tu celinu.“
Da li je potreban neki nivo fizičke spreme za vaše udruženje ili može bilo ko da se priključi?
Nama su početnici ciljna grupa. Imamo par ljudi koji su ozbiljni trkači, ali je više rekreativaca, raznih uzrasta i mogućnosti. Ne postoje vremenski limiti na našim trkama, svi su bitni, sve čekamo i za sve jednako navijamo. Radujemo se uspehu svakog našeg člana.
BONUS TEKST:
Zaplešimo jogu uz di-džeja
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
