Promene tržišne pozicije banaka u periodu 2008-2014. godine

Osnovne karakteristike bankarskog sektora nakon početka ekonomske krize pratile su, sa određenim vremenskim pomakom, dešavanja u celokupnoj ekonomiji. Većina banaka nije dovoljno brzo reagovala na drastičnu promenu koja se nazirala u privrednom okruženju, a neke su čak, u želji da spasu velike dužnike koji su se odjednom usled pada tražnje za njihovim proizvodima našle kao riba na suvom.

Godina 2008. bila je prelomna, jer je kraj ekspanzivnog modela u kojem su se banke takmičile u zauzimanju što bolje dugoročne tržišne pozicije, pa su reinvestirale profit, vršile dokapitalizaciju i odobravale prekogranične kredite, da bi zauzele  što veći deo tržišta. One su podržavale i svoje velike klijente koji su imali (preveliki) apetit za preuzimanje što većeg broja preduzeća kroz privatizaciju, u poslovnom modelu koji je bio veoma problematičan. Stoga su u tom miljeu stalno rasli finansijski leveridži i zaduženost pojedinih kompanija, jer se računalo na budući rast poslovnih prihoda, a kada je on izostao, računi su stigli na naplatu. Poslednji kvartal 2008. godine označio je naglu promenu dotadašnjih trendova u bankarstvu. Odobravanje „prekograničnih” kredita prekinuto je naglo, a korisnici kredita uhvaćeni su u zamku previsokog leveridža koji je mogao izdržati projekcije  u stanju brzog rasta, ali koji je postao kamen oko vrata u krizi. Kreditni plasmani ne samo da usporavaju rast od 2008. godine, već dolazi i do smanjenja nivoa zaduženosti preduzeća (proces deleveridžinga). Problem je što je protokom vremena bivalo sve manje kreditno sposobnih klijenata, a kreditna kontrakcija dovodila je do ubrzanja recesione spirale.

Finansijski rezultati poslovanja banaka u velikoj meri su bili vremenski pomerena refleksija tog stanja.

Dobit banaka imala je trend stalnog smanjenja, a gubici su rasli. Konsolidacija banaka nije bila završena u periodu rasta, pa je kriza dodatno ubrzala ovaj proces, jer su pod udar gubitaka došle manje konkurentne banke koje su imale malo tržišno učešće i neodgovarajuću vlasničku strukturu.

Klub profitabilnih banaka smanjio se sa 26 koliko ih je bilo u 2008. godini na petnaestak u poslednje dve godine. S druge strane broj banaka koje su imale gubitke tokom ovog perioda je dupliran i to ne računajući smanjenje od pet banaka, sa 34 u 2008. na 29 u 2014. godini. U 2013. godini prvi put je zabeležen neto gubitak sektora, a broj banaka sa dobitkom izjednačio se sa brojem onih koje su imale gubitak (mada je neto gubitak zapravo ostvaren i u 2012. ukoliko bismo dodali gubitke Agrobanke i Metals banke).

Grupacija profitabilnih ostvarila je 2008. godine 470 miliona evra, što se za 2014 svelo na 259 miliona evra. S druge strane, grupa od osam sa gubitkom od ukupno 67 miliona evra, u 2013 je narasla na 15 sa ostvarenim gubitkom od 307 miliona evra i negativnim agregatnim finansijskim rezultatom od 19 miliona evra.

Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetdrugom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“