Propali, al’ im još nije javljeno

Kad se Etihad zbog svojih problema u poslovanju povukao sa evropskog tržišta, zašto nije izašao i iz Er Srbije? Moguće je da će se to dogoditi – uostalom, petogodišnji ugovor sklopljen 2013. ističe u drugoj polovini ove godine – međutim, u suštini za to nema razloga. Naime, ako već i ne zarađuje (bar ne na konvencionalne načine), Etihad u Srbiji i ne gubi pare, jer sve ulaže i finansira – Vlada Srbije, odnosno njeni građani.

Sredinom februara nacionalna avio-kompanija Er Srbija obeležila je 90 godina od prvog leta Aeroputa. Aeroput je bila prva domaća avio-kompanija, a taj prvi let je obavljen 15. februara 1928, na relaciji Beograd – Zagreb. Kompaniju Aeroput je posle Drugog svetskog rata nasledio Jugoslovenski aerotransport (JAT), koji je 2003. postao Jat Airways. Od Jat Airways-a je 2013. nastala Er Srbija, ugovorom između Republike Srbije i Etihada, kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. U martu 2014. Etihad je svoj zajam od 40 miliona dolara novostvorenoj Er Srbiji konvertovao u kapital, i postao vlasnik 49 odsto kompanije.

Povodom jubileja, Dankan Nejsmit, generalni direktor Er Srbije, izjavio je da se njime može pohvaliti samo nekolicina avio-kompanija u svetu:

„Naše poslovanje je pretrpelo mnogobrojne promene od tog prvog istorijskog leta. Ipak, ono što je konstanta jeste naša spremnost da se prilagođavamo, rastemo i težimo inovacijama. U duhu naše pomenute spremnosti, Er Srbija je nedavno počela sa primenom novog koncepta tarifa koji predstavlja prekretnicu u poslovanju i načinu na koji naši gosti mogu da personalizuju i prilagode putovanje sopstvenim potrebama“, rekao je Dankan.

Upravo u ovoj „spremnosti da se prilagođavaju“ i primeni „novog koncepta tarifa“ može se tražiti putokaz koji će nacionalni avio-prevoznik morati da prati, ukoliko ne namerava da mu ova jubilarna godišnjica bude i jedna od poslednjih.

O čemu je reč? Cela druga polovina 2017. godine protekla je u „prilagođavanju“ činjenici da kompanija neodrživo posluje. Još u julu, kada su izašli sa saopštenjem da Er Srbija neće postati low-cost kompanija, dali su ublaženu verziju stanja:

„Ono što je tačno jeste da se u Er Srbiji dešava niz promena čiji je cilj da se postignu ekonomičnije poslovanje, veće uštede i povećanje profitabilnosti u jednoj veoma konkurentnoj industriji sa mnogo izazova. (…) Mere racionalizacije doprineće boljoj organizaciji rada, uz optimalno korišćenje ljudskih resursa i uštede u poslovanju“, pisalo je u saopštenju Er Srbije.

Optimalno korišćenje ljudskih resursa značilo je da je 30 zaposlenih krajem jula dobilo otkaz. U avgustu je „Politika“ pisala da je „na osnovu temeljne analize finansijskih pokazatelja poslovanja, ’Er Srbija’ utvrdila da postoji potreba da se kroz restrukturiranje postojeće organizacije rada i strukture zaposlenih izvrši smanjenje troškova poslovanja”, te da je „zbog uvedenih tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestala potreba za radom određenog broja zaposlenih u kompaniji“.

Istog meseca Er Srbija je zatvorila svoje poslovnice u Nišu, Novom Sadu i Užicu, a u novembru je Aerodrom „Nikola Tesla“ preuzeo 340 radnika od kompanije Air Serbia Ground Services, ćerke firme Er Srbije.

Krajem decembra prošle godine, dotadašnji generalni direktor Er Srbije Dane Kondić dao je ostavku, bez reči i bez bilo kakvog komentara. Samo je nestao, a na njegovo mesto je došao pomenuti Dankan Nejsmit. U januaru 2018. iz kompanije su najavili „novi koncept tarifa“ kojim će kompanija pokušati da konkuriše low-cost kompanijama: putnici će moći da biraju između četiri tarife, odnosno da li će da se voze po najjeftinijoj tarifi koja dozvoljava samo ručni prtljag, ili po najskupljoj, u kojoj postoje (čak) i prtljag i obrok. Setimo se, na početku rada Er Srbije putnici su metalnim escajgom jeli šopsku salatu, musaku, govedinu sa kajmakom i njokama, čokoladni kolač sa orasima…

Kao šlag na tortu, početkom februara je BIRN otkrio da je tokom 2017. godine 12 pilota upravljalo putničkim avionima Er Srbije, a da pre toga nisu prošli obavezu bezbednosnu proveru u MUP i BIA, kako bi se utvrdilo da li su prethodno osuđivani ili krivično gonjeni.

„Ovo kao posledicu može da ima suspenziju dozvole srpske nacionalne avio-kompanije za obavljanje vazdušnog saobraćaja, stoji u internom izveštaju istražnog tima Er Srbije“, piše BIRN i navodi da, osim zabrane letenja kao najstrože kazne, „kao moguće posledice u izveštaju se navode i kompromitovanje bezbednosti putnika i administrativne kazne“.

ETIHAD I NAFTA

Da bismo shvatili zašto je Er Srbija bila prinuđena da pravi nagli zaokret u načinu funkcionisanja, moramo pogledati širu sliku. Prošla, 2017. godina, bila je izuzetno loša za manjinskog partnera u Er Srbiji Etihad. Da li finansijski loša kao 2016, kada je Etihad zabeležio neto gubitak od 1,87 milijardi dolara, tek predstoji da vidimo, ali tokom 2017. Etihad se povukao iz svih svojih evropskih akvizicija i tako neslavno okončao svoju poslovnu avanturu u Evropi. Kažemo, iz svih evropskih akvizicija, izuzev Er Srbije – kasnije ćemo videti i zašto.

Krajem aprila i početkom maja 2017. zaposleni u italijanskom nacionalnom avio-prevozniku Alitaliji odbili su plan za rekapitalizaciju kompanije od 2,2 milijarde evra, kojim bi bilo otpušteno 1.600 radnika. Nakon toga je kompanija, u kojoj Etihad ima 49 odsto vlasništva, ušla u proceduru bankrotstva, a italijanska vlada je sredinom maja isključila mogućnost nacionalizacije. To je bio drugi bankrot Alitalije nakon 2008. – naredne, 2009. godine ih je spasao francuski Air France – KLM, a kada su se ponovo našli u problemima, Etihad je kupio 49 odsto vlasništva 2014. godine.