Vesti iz izdanja

03.01.2023. 01:35

Nova ekonomija

Autor: Bogdan Petrović

Prošlo je vreme niskih kamata

Nagli skok cene zaduživanja

Novac će u narednom periodu biti skup i za državu i za stanovništvo...

Pixabay

Prvobitna verzija teksta pisana je kada je euribor bio 1,67%, on je u međuvremenu uvećan na 3,1%. Situacija je, dakle, nepovoljnija.

Građane sa stambenim kreditima čeka nekoliko izuzetno teških godina. Na eventualnu državnu pomoć teško mogu da računaju, jer će država morati da uz aranžman sa MMF-om prihvati i veliko ograničavanje državne potrošnje. Situaciju će dodatno pogoršati i recesija koja se već nazire u Evropi, što će dovesti i do neminovnog pada privredne aktivnosti u zemlјi.

Na međunarodnim finansijskim tržištima od proleća je počeo nagli rast kamatnih stopa, pri čemu su posebno pogođene države koje nemaju investicioni rejting, kao što je slučaj sa Srbijom.

Pre samo godinu dana, Srbija je izdala sedmogodišnju obveznicu uz kamatu od 1,26%,  dvanaestogodišnju obveznicu uz kamatu od 1,92%, dok je petnaestogodišnja obveznica izdata uz kamatu od 2,35%.

Ta vremena su, kako stvari stoje, nepovratno prošla. U nemogućnosti da javnim aukcijama dužničkih hartija dođe do iole povolјnih sredstava, vlada je u junu uredbom omogućila da se država zadužuje direktnom pogodbom. Na stranu što je takav postupak netransparentan i podložan korupciji: on je, uz to, do kraja ogolio teškoće koje država ima sa zaduživanjem u inostranstvu. U avgustu je, neposrednom pogodbom posredstvom Dojče banke, prodata trogodišnja obveznica od 90 miliona evra uz kamatu od 3,9% plus šestomesečni euribor. U ovom trenutku kamata na taj dug je 5,5% (uz tendenciju dalјeg rasta), što je veoma nepovolјno pošto je u pitanju trogodišnja obveznica.

Centralne banke obuzdavaju inflaciju rastom kamata

Nagli rast inflacije ozbilјno je zabrinuo sve vodeće centralne banke. Labava monetarna politika trajala je od kraja 2008. godine; kamatne stope su čak bile negativne od 2014. godine, što znači da su centralne banke naplaćivale čuvanje novca, a da su dužnici profitirali (ideja je bila da se tako podstakne oporavak privrede posle kraha finansijskih tržišta zbog bankrota velike američke banke Liman braders).

Kriza zbog kovida dovela je do nove emisije novca od strane centralnih banaka. Kao logična posledica previše jeftinog novca i istovremeno velikog skoka cena sirovina i energije usled privrednog oporavka, inflacija je krenula da naglo raste.

Pre godinu dana pojedini ekonomisti su tvrdili da su u pitanju samo „prolazni efekti“ nestašice određene robe i da će se stvari same po sebi smiriti. U to su verovali, sve do kraja proleća ove godine, i klјučni ekonomisti u Evropskoj centralnoj banci (ECB); ta institucija je među poslednjima u svetu krenula u borbu protiv inflacije naglim povećanjem kamatnih stopa. Zakasnela reakcija ECB za posledicu je imala i pad vrednosti evra u odnosu na dolar od čak 15% na godišnjem nivou.

Kako Evropa uvozne sirovine i energiju plaća skoro isklјučivo u dolarima, pad vrednosti evra dodatno povećava pritiske na cene u Evropi. Evropa je u posebno teškom položaju, pošto plaća preskupo uvozni gas – 7 do 8 puta je skuplјi nego u SAD, a dva puta skuplјi nego u Aziji –  što je dovelo i do astronomske cene struje na evropskom tržištu. Cena struje je trenutno čak 10-15 puta viša od decenijskog proseka.

Sve to značajno povećava troškove poslovanja i dodatno gura cene naviše. Inflacija je u evrozoni dostigla 9,1% na godišnjem nivou. Zato možemo očekivati da će ECB nastaviti da značajno povećava referentnu kamatnu stopu, kao što radi i američki FED, jer inflacioni pritisci neće tek tako prestati. U julu ove godine kamata je povećana za 0,5% a sredinom septembra za rekordnih 0,75%. To pokazuje nervozu ECB, jer je njena dugogodišnja praksa bila da se kamata koriguje samo za po 0,25%.

Euribor je prosečna kamatna stopa po kojoj velike evropske banke jedna drugoj pozajmlјuju novac i on je nešto veći od referentne kamatne stope ECB. Usled očekivanja dalјih značajnih povećanja referentne kamate ECB, euribor raste doslovno svakog dana; u prethodnih 10 dana šestomesečni euribor skočio je sa 1,30% na 1,67% (u martu je euribor bio -0,54%!). Rast euribora se nastavlјa; ako krajem godine  euribor bude između 4% i 5% (kako se očekuje), u tom slučaju će Srbija morati da plaća kamatu od čak 8% do 9% na trogodišnju obveznicu izdatu u avgustu.

 

Da podsetimo, vlast je godinama teško napadala „žute“ što su se 2011. godine zadužili uz kamatu od 7,5%. na deset godina. Ako znamo da je kamata na trogodišnje obveznice po pravilu uvek niža od kamate na desetogodišnje hartije, očigledno je da se sada Vučićeva vlast zadužuje pod gorim uslovima nego njeni prethodnici.

Rast euribora višestruko je nepovolјan po javne finansije. Određeni broj kredita koji je država uzela vezan je za euribor, a isto važi i za kredite  javnih preduzeća. Naglo povećanje euribora znatno će opteretiti bilanse svih zaduženih preduzeća.

Na primer, uz stopu euribora od 4% Telekom Srbije će, u odnosu na prethodnu godinu,  imati preko 90 miliona evra dodatnih rashoda za kamate, a uz euribor od 5%, rashod za kamata će biti veći za 110 miliona evra!

To lako može dovesti takvo preduzeće na ivicu gubitka (ako ne možda i u gubitak); rizik naglog povećanja kamatnih stopa je istaknut i u napomenama uz finansijske izveštaje Telekoma. Nagli rast euribora ostaviće velike posledice kako za privatna preduzeća, tako i za građane koji imaju kredite sa promenlјivom kamatom.

Država je, na sreću, najveći deo novca pozajmila sa fiksnom kamatom, ali je oko šest milijardi evra pozajmlјeno sa promenlјivom kamatom. Rast kamata će izazvati dodatni pritisak na budžet, pošto će samo za otplatu kamata na zajmove sa promenlјivom kamatom morati da se izdvoji između 270 i 330 miliona evra više nego 2021. godine.

Stambeni krediti najviše poskuplјuju

Zbog rasta euribora najgore će proći građani koji su u proteklih nekoliko godina uzeli stambene kredite sa promenlјivom kamatom (a takvi su skoro svi krediti na dug rok). U Srbiji se kamate na stambene kredite vezuju za tromesečni ili šestomesečni euribor uvećan za oko 3% (razlike između banaka su relativno male).

Uz euribor od -0,54%, koliko je bio do marta 2022. godine, za ratu od 499 evra mogao je da se podigne kredit od 127.000 evra na 30 godina otplate. Danas je rata za taj kredit već skočila na 650 evra, što je povećanje od 33%

Šestomesečni euribor bio je početkom godine -0,54%, a trenutno je 1,67%, što je povećanje od 2,23% za samo šest meseci (trenutno je nešto niža stopa tromesečnog euribora, ali će se sa stabilizacijom euribora te dve stope izjednačiti). Rate za otplatu kredita se usklađuju sa rastom euribora kvartalno ili polugodišnje; dužnici će zato osetiti pravi šok tek početkom iduće godine, kada dobiju obaveštenje od banke o usklađivanju rate kredita.

Da bismo pokazali kako to u praksi može da izgleda, uzmimo primer građanina koji se „navukao“ na reklamu sa bilborda za kupovinu stana u „Beogradu na vodi“, uz ratu „počev od 499 evra mesečno“.

Uz euribor od -0,54%, koliko je bio do marta ove godine, za ratu od 499 evra mogao je da se podigne kredit od 127.000 evra na 30 godina otplate. Danas je rata za taj kredit već skočila na 650 evra, što je povećanje od 33%. Ako euribor dostigne 4% do kraja godine, rata kredita će biti oko 850 evra, što je povećanje od čak 70%. Uz euribor od 5%, rata kredita bi skočila na 940 evra, što je povećanje od preko 88%.

Nešto bolјe će proći građani koji su pre 10 godina podigli stambene kredite. Nјima će uz euribor od 4% rata skočiti sa 500 evra na oko 740 evra, a uz euribor od 5% rata bi bila oko 800 evra (na sajtovima nekih banaka postoji odličan kalkulator otplate kredita, pa zainteresovani mogu tačno da izračunaju svoje rate u zavisnosti od visine, roka otplate i trenutka povlačenja kredita).

U povolјnijem položaju su građani koji su uzeli kredit na kraći rok: na primeru kredita od 127.000 evra, rata tog kredita proletos je bila oko 672 evra, a ako euribor bude 5% rata će biti oko 1.070 evra, što je povećanje od „svega“ 68%.
Dužnike očigledno čeka izuzetno teška godina.

Građani su po pravilu uzimali stambene kredite do visine rate od polovine neto primanja. Na našem primeru, sa platom od 1.000 evra mogao je da se dobije stambeni kredit od 127.000 evra (jer je u martu rata bila 499 evra). Ali ako euribor dostigne 5%, rata kredita će biti 930 evra: takvom dužniku bi za sve druge životne potrebe preostajalo svega 70 evra mesečno.

Da ove računice nisu nimalo neosnovane, govori i podatak da su kamate na hipotekarne zajmove u SAD već dostigle 6% godišnje. Trenutno je šestomesečni libor (američki pandan euriboru) na nivou od 4,06%, a dvanaestomesečni je 4,62%, uz tendenciju dalјeg snažnog rasta.  ECB kasni sa povećanjem kamatnih stopa u odnosu na američke Federalne rezerve, tako da su za sada kamate u Evropi niže nego u SAD, ali to neće dugo potrajati.

Više nema jeftinog novca

Novac će u narednom periodu biti skup i za državu i za stanovništvo. Državi je potrebno nekoliko milijardi evra do kraja godine za vraćanje dospelih obaveza i pokriće budžetskog deficita, kao i za pomoć EPS-u i Srbijagasu. Samo za postojeće dugove, država će morati da izdvoji preko 300 miliona evra više nego prošle godine po osnovu povećanja kamata na već uzete kredite.

Ni sledeće godine neće biti nimalo bolјa situacija, jer nas očekuje servisiranje bar četiri milijarde starih dugova, a istovremeno treba platiti uvoz struje i gasa za vreme grejne sezone. Zato je vlast, da bi došla do svežeg novca, bila prinuđena da zatraži sklapanje obavezujućeg stendbaj aranžmana sa MMF-om.

U našem slučaju taj aranžman može biti dobar: obuzdaće se besmislena javna potrošnja tipa „helikopterski novac“, sigurno će se odustati od mnogih megalomanskih investicionih planova kao što je beogradski metro ili „Nacionalni stadion”.

Na kraju, a to je ništa manje važno, MMF će verovatno insistirati na ozbilјnim promenama u poslovanju javnih preduzeća, posebno EPS-a, Srbijagasa i Telekoma.

Građane sa stambenim kreditima čeka nekoliko izuzetno teških godina. Na eventualnu državnu pomoć teško mogu da računaju, jer će država morati da uz aranžman sa MMF-om prihvati i veliko ograničavanje državne potrošnje.

Situaciju će dodatno pogoršati i recesija koja se već nazire u Evropi, što će dovesti i do neminovnog pada privredne aktivnosti u zemlјi (koji je i u ovom trenutku primetan), a samim tim i do pada realnih prihoda stanovništva.

 

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.