Provera imovine političkih protivnika

„Kada god sam zadužila svoju kreditnu karticu, Siniša mi je dao novac kojim sam otplatila zaduženje i tako se napravila razlika u potrošnji u odnosu na moju zaradu”, opisala je ranije u intervjuu za KRIK Marija Mali, bivša supruga Siniše Malog. 

Ispričala je Marija Mali kako joj je bivši suprug donosio novac u kešu koji je uplaćivala na svoj račun. Tako je nastala razlika od 95.000 evra čije je poreklo do danas ostalo nepoznato.

Da naši političari troše više nego što zarađuju, uverili smo se nebrojano puta.

Krase ih skupa elegantna odela, luksuzni nakit i aksesoari. Sve to premašuje nekoliko njihovih mesečnih plata – većina legalno zarađuje tek negde iznad hiljadu evra mesečno. Odakle novac za život na visokoj nozi, građani očekuju da će aktuelni funkcioneri jednog dana morati da polože račune.

Tako je na primer predsednikov sin pohađao privatnu gimanziju „Ruđer Bošković“, čiji je jedan od osnivača ministar prosvete Mladen Šarčević, i gde je godišnja školarina nekoliko hiljada evra. To ne bi bilo toliko čudno da tadašnja plata predsednika Vučića nije bila oko hiljadu evra, uz to, kako je Agenciji za borbu protiv korupcije prijavio, nije imao ni ušteđevinu. 

Skupe dečje školarine plaća i ministar finansija Siniša Mali koji priznaje da za to novca nema, ali je, ipak, uspeo da do njega dođe. Na pitanje odakle mu, tvrdi da ga je dobio od prijatelja koje je upoznao u inostranstvu, ali se do danas ne zna ko su ti „prijatelji“ i zašto njegovoj deci plaćaju školarinu. 

Upravo je Siniša Mali, aktuelni ministar finansija i jedan od najbližih ljudi od poverenja predsednika Aleksandra Vučića, najavljivao donošenje zakona koji će se baviti utvrđivanjem porekla imovine.

Gotovo dve decenije građani slušaju najave kako će se početi sa proverom imovine. Tek nedavno, vlast predvođena Srpskom naprednom strankom otišla je dalje od ovih najava objavljivanjem Nacrta zakona o ispitivanju porekla imovine, čija je javna rasprava u toku.

Stručnjaci ističu, za „Novu ekonomiju“, kako za ispitivanje porekla imovine nije bilo potrebno donositi poseban zakon, već je ono moglo da se sprovodi i prema već postojećim propisima.

Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije „Transparentnost Srbija“, podseća da do danas nismo jasno čuli obrazloženje zbog čega postojeće zakonske norme nisu primenjene, od 2002. do danas. 

„Neki razlozi koji su navođeni nisu pravne prirode, već faktičke, na primer, manjak kadrova. Međutim, ako je i to bio razlog, onda vlast duguje objašnjenje zbog čega umesto šest godina najavljivanja da će doneti ovaj zakon, nisu još 2012. zaposlili kadrove u Poreskoj upravi i otpočeli unakrsne kontrole koje sve vreme postoje kao zakonska mogućnost.“

Poreski stručnjak Đerđ Pap saglasan je da je ovakva provera imovine mogla biti sprovedena prema već postojećim normama. On smatra da bi primena već postojećeg instituta „unakrsne procene imovine“ dala iste rezultate kao i predloženi Zakon o ispitivanju porekla imovine.

„Lično, više bih voleo da se ovo pitanje reguliše unutar sada postojećih sistemskih zakona, njihovom izmenom i dopunom“, dodaje on. „Iz nepoznatog razloga, po mojim saznanjima, ovaj institut nije korišćen u praksi.“

Nenadić, međutim, zna gde se krije odgovor na pitanje zašto se sada govori o donošenju novog akta na osnovu kojeg bi se ispitivalo poreklo imovine.

„Pretpostavljam da ’izmene i dopune zakona o poreskom postupku’ ne zvuči tako dobro kao ’zakon o ispitivanju porekla imovine’“, kaže Nenadić i podseća da je reč o temi koja se dobro može iskoristiti i za pridobijanje birača.

Pap zaključuje da će sada biti uslova za sprovođenje ovog zakona, ako bude i političke volje.

„A čini mi se da ta politička volja sada postoji“, dodaje on.

Brojna novinarska otkrića već su pokazala da kod naših političara postoji nesrazmera u primanjima i imovini koju poseduju, kao i da ne mogu da dokažu odakle im novac koju su stekli.

Nastavak teksta možete pročitati u 59. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“.