Puno se obećava, a malo ostvaruje

Ova vlast je uradila dobru stvar u vreme predizborne kampanje. Rekli su da smo u velikim problemima, da narod čeka težak život i da reforme, koje su nam neophodne, u početku mogu da dovedu i do pada privredne aktivnosti, pa i do pada zaposlenosti. I narod je, ipak, najvećim delom glasao za ovu vlast. Dao im je mandate za reforme. Ali tih celovitih reformi, koje bi pomogle da država stane na noge, nema

Tačno pre četvrt veka Dragoljub Vukadinović je preuzeo rukovođenje Metalcem iz Gornjeg Milanovca. Došao je, kaže, za direktora voljom radnika, koji su u to vreme štrajkovali. Nije se mogla isplatiti plata, već se za nju trebalo zadužiti. „Iako sam već bio na pragu da izađem iz Metalca,  prihvatio sam poziv radnika, jer sam video da za godinu dana  mogu da napravim profitabilnu kompaniju. Obećao sam radnicima da će imati 30 odsto veću platu, a ne 20 odsto, koliko su oni tada tražili. Sve to pod uslovom da prihvate moj plan rada i mere koje ću preduzeti, a pre svega štednju, disciplinu i povećanje produktivnosti. Tako je počelo moje rukovođenje Metalcem. Naravno, nisam trošio energiju na to zašto su prethodnici ostavili firmu u teškom stanju. Zanimalo me je samo kako doći do cilja koji smo postavili. Nedavno smo zajedno proslavili mojih 25 godina na čelu kompanije koja je danas jedna od najuspešnijih, ne samo u Srbiji, već i u ovom delu Evrope“, kaže u razgovoru za „Novu ekonomiju” Vukadinović koji je danas predsednik Nadzornog odbora Metalca i predsednik Metalac grupe.

Da li biste se danas usudili da preuzmete kormilo firme koja je u sličnom stanju u kom je tada bio Metalac i da pritom obećate znatno bolje plate zaposlenima?

Svakako da bih u tu priču ušao i sada, mada su i država i brojna  preduzeća u mnogo gorem stanju nego te 1989. godine. Istina, tada smo kao veliki problem imali inflaciju koja je išla i do 15 odsto mesečno, ali mogli ste da imate i plan kako dugoročno da radite i kako da zaradite.

Mislite li da i država mora imati recept sličan ovom koji ste primenili pre četvrt veka?

Sigurno da država mora da odredi šta joj je cilj, koje će korake da preduzme, ali i da proceni  šta se  i koliko u planiranom periodu postiže. Ekonomska slika nam je mnogo gora nego što je bila pre dve, tri decenije, pa zato i rezultati ne mogu biti brzi, već samo dugoročni. Na primer, sada se najavljuje kao mera smanjenje plata i penzija što će, navodno, u kratkom roku dati rezultat. Ali, to je samo jedna od mera, koja sama za sebe ne može dati pravi efekat! Setite se da je koliko prošle godine važna mera bilo povećanje PDV-a, kako bi se značajno smanjio dodatni deficit. Šta danas imamo kao  kao rezultat te mere? Imamo lošiju naplatu PDV-a i veći deficit u budžetu. Zato je važno postaviti dobar i sveobuhvatan plan. Moramo da znamo zašto uvodimo baš određene mere štednje, a ne neke druge, da pripremimo plan povećanja prihoda, fiskalne konsolidacije i planiramo kakve ćemo efekte imati za period koji smo odredili. Uzgred rečeno, ja još nisam čuo koliko dugo će ove mere da traju i šta su krajnji efekti tih mera.

Ne verujete u brza rešenja u pokušajima fiskalne konsolidacije?

Mislim da smanjivanje plata u javnom sektoru i penzija nije dovoljno. To će dovesti do dodatnog pada potrošnje, pa će država imati smanjene prihoda od poreza na dodatu vrednost po osnovu smanjenog prometa. Pritom, ne treba zaboraviti da budžet već beleži pad prihoda u ovoj godini. Zato ponavljam: sve mere treba dobro i sveobuhvatno osmisliti, doneti ih istovremeno, kao i predočiti šta će biti njihovi efekti.

Da sam ja neka vlast, sa ovakvim parcijalnim merama bih bio veoma oprezan. Pritom, nije mi ni jasno kako se može dirati u stečena prava penzionera i da li je to neophodno. Država im je dala rešenje na osnovu minulog rada i godinama uplaćivanih doprinosa. Ne može se to tek tako sada menjati nekom uredbom ili zakonom.  

Ova vlast je uradila dobru stvar u vreme predizborne kampanje. Rekli su da smo u velikim problemima, da narod čeka težak život i da reforme koje su nam neophodne, u početku mogu da dovedu i do pada privredne aktivnosti, pa i do pada zaposlenosti. I narod je, ipak, najvećim delom glasao za ovu vlast. Dao im je mandate za reforme. Ali tih celovitih reformi, koje bi pomogle da država stane na noge, nema. Doneto je nekoliko zakona, ali to nisu kompletna sistemska rešenja. Sada se najavljuju mere štednje. Mislim da su one čak samo osmišljene da bi se dopale Međunarodnom monetarnom fondu i da će se njihovi efekti istrošiti već do proleća, ako se ne bude paralelno išlo sa drugim merama. Nažalost, mislim da nas problemi čekaju već u aprilu ili maju naredne godine.

Nastavak teksta možete pročitati u četrnaestom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“