Puno tabua oko reproduktivnog zdravlja

Ulaganje u usluge seksualnog i reproduktivnog zdravlja presudno je tokom pandemija. Ako to ne učinimo, trudnice mogu biti u riziku od komplikacija opasnih po život . Žene i devojke se izlažu riziku neplaniranih trudnoća u opasnim uslovima

Skoro sve žene u Srbiji čule su za neku kontraceptivnu metodu, a prosečni broj metoda za koje žene znaju je 11 od 14. Od žena koje su udate ili su u vanbračnoj zajednici, 62 procenta je izjavilo da trenutno koristi neku kontraceptivnu metodu, nalazi su nacionalnog reprezentativnog istraživanja  višestrukih pokazatelja položaja domaćinstava, žena i dece (MICS). „Srbija, kao i mnoge zemlje istočne Evrope i centralne Azije, ima neke od najnižih upotreba savremene kontracepcije i mnogi faktori tome doprinose“, ocenjuje  Džon Kenedi Mosoti, direktor UNFPA za Srbiju. Istraživanja MICS je sproveo Republički zavod za statistiku 2019. godine, uz tehničku i finansijsku podršku Unicefa, Evropske unije, UNFPA i Vlade Republike Srbije.

Uočili ste da se u poređenju sa 2014, nije mnogo promenila situacija u vezi sa reproduktivnim i seksualnim zdravljem u Srbiji. Koliko žene, pogotovu u marginalizovanim grupama, koriste modernu kontracepciju? 

Ovogodišnje istraživanje pokazuje da je situacija ostala uglavnom nepromenjena na polju seksualnog i reproduktivnog zdravlja u odnosu na 2014. Nejednakosti su prisutne. U gotovo svim pokazateljima žene koje žive van urbanih naselja, žene koje su siromašnije, imaju niža primanja ili niži nivo obrazovanja imaju manje povoljne indikatore. 

Upotreba savremenih kontraceptiva, posebno oralnih, ostala je gotovo nepromenjena, sa izuzetkom napretka u upotrebi kondoma. Kada su u pitanju podaci o ženama u romskim naseljima, vidimo da gotovo tri puta manje žena u romskim naseljima koristi modernu kontracepciju, samo sedam procenata u poređenju sa 21 procentom žena u opštoj populaciji. Ovo je još uvek vrlo niska stopa ako pogledamo neke druge zemlje sa kojima je takvo poređenje moguće.

Kako objašnjavate činjenicu da Srbija i zemlje u regionu  beleže neke od najnižih stopa upotrebe moderne kontracepcije?

Srbija, kao i mnoge zemlje istočne Evrope i centralne Azije, ima neke od najnižih upotreba savremene kontracepcije i mnogi faktori tome doprinose. Nedovoljno znanje i predrasude o kontracepciji, pre svega oralnoj, postoje među opštom populacijom i zdravstvenim radnicima.  Mlade žene i muškarci često se suočavaju sa poteškoćama u pristupu uslugama seksualnog i reproduktivnog zdravlja. Još uvek postoje ozbiljne prepreke za siromašne žene, migrante, etničke manjine i one koji žive u ruralnim oblastima. Mladi, koji često nisu pripremljeni od strane škole, u većem su riziku od neželjene trudnoće i polno prenosivih infekcija. Uporne rodne nejednakosti i duboko ukorenjeni stereotipi o ulogama žena i muškaraca u porodici i društvu takođe imaju značajan uticaj. Ovo su neki od zabrinjavajućih trendova koji i dalje postoje u regionu i koji su ključni za rad UNFPA.

Na koji način pandemija utiče na dostupnost usluga reproduktivnog zdravlja i planiranja porodica u Srbiji i zašto je to važno u trenutku kad je zdravstveni sistem preopterećen brigom o zaraženima?

Ono što znamo iz iskustava i pandemija širom sveta je da pandemije imaju ogroman uticaj na žene i devojke. UNFPA je sproveo globalnu analizu koja je predvidela katastrofalne posledice kovida do te mere da bi efekti izolacije tokom šest meseci mogli da ostave 47 miliona žena bez pristupa uslugama planiranja porodice, što bi dovelo do projektovanih sedam miliona neplaniranih trudnoća. Naša nedavna analiza uticaja kovida na muškarce i žene u Srbiji tokom vanrednog stanja, koju smo sproveli zajedno sa UN Women, pokazala je da je zdravstveni sistem bio preopterećen i u potpunosti usredsređen na suočavanje sa odgovorom na pandemiju. Videli smo da su žene prijavile češće poteškoće u pristupu zdravstvenim uslugama od muškaraca i da su se mlađe žene suočavale sa određenim poteškoćama u pogledu svog seksualnog i reproduktivnog zdravlja.

Ulaganje u usluge seksualnog i reproduktivnog zdravlja presudno je tokom pandemija poput ove. Ako to ne učinimo, trudnice mogu biti u riziku od komplikacija opasnih po život ukoliko nemaju pristup adekvatnim uslugama. Žene i devojke mogu izgubiti pristup uslugama planiranja porodice, izlažući se neplaniranim trudnoćama u opasnim uslovima. Žene i devojke takođe postaju ranjivije na seksualno nasilje i eksploataciju.

Istraživanje se bavi prenatalnom zaštitom i postnatalnom zaštitom u Srbiji. Šta su ključni nalazi i, po vama, koji su izazovi na koje kreatori populacione politike treba da obrate pažnju?

Podaci u ovoj oblasti su prilično ohrabrujući za sve žene u Srbiji. Većina žena u Srbiji dobija stručnu pomoć pri porođaju. Gotovo sve žene koje su rodile u poslednje dve godine bile su obuhvaćene antenatalnom negom. 97 posto žena u opštoj populaciji i oko 83 posto žena u romskoj populaciji imalo je najmanje četiri pregleda tokom trudnoće, 97 posto žena je prvi pregled imalo tokom prvog tromesečja trudnoće. Veliki značaj se daje kućnim posetama nakon porođaja, gde su 94 posto žena posetile patronažne sestre u roku od nedelju dana nakon porođaja.

Generalno, podaci o reproduktivnom zdravlju govore da nam je potrebno više napora da uklonimo barijere i tabue oko reproduktivnog zdravlja. Moramo posvetiti mnogo više pažnje obrazovanju mladih u ovoj oblasti, na način prilagođen njihovom uzrastu. U zdravstvenom sistemu moramo poboljšati dostupnost usluga seksualnog i reproduktivnog zdravlja i prilagoditi ih mladim ljudima i posebno osetljivim grupama.