Rast cena još nije zaustavljen

Rast cena u Srbiji nije zaustavljen, one se i dalje blago povećavaju, a to nam pokazuju i podaci o mesečnoj stopi inflacije, koja je u maju iznosila 0,9%. To znači da su u maju u odnosu na april cene proizvoda i usluga koje građani kupuju u Srbiji u proseku porasle za taj procenat

„Kada se kaže ‘inflacija se smanjuje’, što jeste činjenica, makroekonomisti misle na to da li se smanjuje međugodišnja inflacija (na primer sa 15,1 koliko je bila u aprilu na 14,8 odsto u maju) što jeste važno za vođenje monetarne i ekonomske politike, (međutim) građane interesuje da li cene miruju, da li padaju, a za to nam je bitan i mesečni indeks, odnosno šta se desilo (sa cenama) u odnosu prethodni mesec“, kaže za Novu ekonomiju ekonomista Vladimir Vučković.

Godišnja stopa inflacije je promena cena u tekućem mesecu u odnosu na isti mesec prethodne godine, dok je mesečna stopa inflacije promena cena u tekućem mesecu u odnosu na prethodni mesec iste godine.

Tako je međugodišnja inflacija u Srbiji u maju iznosila 14,8 odsto, što znači da su u odnosu na maj 2022. godine cene proizvoda i usluga lične potrošnje u proseku bile više za taj procenat (14,8 odsto), dok je mesečna inflacija (maj 2023. na april 2023) iznosila 0,9 odsto.

Podaci RZS-a pokazuju da je „hrana“ za godinu dana (maj 2023. na maj 2022) u proseku poskupela 24,5 odsto. Sa druge strane, „hrana“ je za mesec dana (maj u odnosu na april) u proseku poskupela 1,5 odsto.

U okviru grupe „hrana“, meso je u maju u odnosu na isti mesec 2022. godine u proseku poskupelo za 17,7 odsto (godišnja inflacija), dok su u odnosu na april cene mesa u proseku veće za 3 odsto (mesečna inflacija).

„Promena cena u tekućem mesecu u odnosu na prethodni mesec više pokazuje šta se dešava sa tekućim cenama. To što (u maju) imamo povećanje cena u odnosu na april znači da rast cena još nije zaustavljen“, rekao je Vučković.

Vučković objašnjava da na inflaciju u Srbiji utiču mnogi svetski problemi, ali da postoji i nešto što su lokalne specifičnosti.

„Na inflaciju utiču mnogi faktori koji nisu u našoj moći, dakle cene energenata na svetskom tržištu koje će zavisiti i od početka hladnije sezone na jesen i zimu. Ne znamo šta će biti sa geopolitičkim sukobima, pre svega sa ratom u Ukrajini, da li će to prouzrokovati neke tenzije na tržištima sirovina, metala, drugih repromaterijala, što bi takođe nepovoljno delovalo na svetsku inflaciju. To je neki korpus faktora koji nije u našoj moći“, rekao je on.

A što se tiče domaće politike i njenog uticaja na kretanje cena, tu je, prema rečima Vučkovića, važno kako se ponašaju monetarna i fiskalna politika.
„Monetarna politika u Srbiji, nakon male pauze, i dalje ide restriktivnim tokom u smislu povećanja referentne kamatne stope, i ona delimično može da utiče na kretanje inflacije“, kaže on.

Sa druge strane, Vučković navodi da fiskalna politika odstupa od plana – pošto imamo nagoveštaje da će se od septembra vanredno isplaćivati zarade u javnom sektoru i penzije.

„To je novi plan koji je predsednik saopštio, to doliva ulje na vatru i nije odgovorno u smislu borbe sa tim najvećim makroekonomskim problemom koji imamo“, rekao je on.

Napomene uz tabelu:

Nova ekonomija od februara 2022. godine prati cene određenih proizvoda koji su neophodni svakoj porodici za život. Cene pratimo na osnovu redovnih cena (ne uključujući povremene akcije) u jednom trgovinskom lancu u Beogradu.

*Gramaže/pakovanja proizvoda su smanjene, odnosno Nova ekonomija nije uspela da u trgovinskom lancu pronađe proizvode u pakovanjima/količinama koje je prvobitno počela da prati (prašak koji smo pratili sada se prodaje u pakovanju od 2,7 kilograma, pasta za zube u pakovanju od 75 mililitara, a grašak u pakovanju od 400 grama).

NOVAC KOJI DA DRŽAVA, POJEDE INFLACIJA

Vučković navodi da nismo „samo mi“ krivi za inflaciju od (oko) 15 odsto, ali da dobrim delom jesmo, jer pored svetskih problema postoji nešto što su lokalne specifičnosti, kao što su kontrolisanje cena, problemi Elektroprivrede Srbije. Da su bili manji imali bismo nižu inflaciju.

Dodatak je, kako kaže, i fiskalna politika u Srbiji koja na površini želi da poboljša standard ljudi, ali zapravo prelazi u inflaciju i umanjuje standard.

„Mi imamo viši nivo inflacije nego neke druge uporedive zemlje i generalno imamo slabiji tempo spuštanja inflacije upravo zbog toga što smo imali ta linearna davanja građanima u periodu korone i taj račun nam se sada ispostavlja. Ako se malo razmisli, vidi se da Vlada želi da poboljša životni standard građanima tim davanjima, ali sa druge strane inflacija im jede taj životni standard“, rekao je i dodao da se ne može na taj način upravljati životnim standardom.

Mišljenje o najnovijim davanjima države građanima dao je i Fiskalni savet, navodeći da je „ponovno neselektivno deljenje novca građanima” (10.000 dinara za svako dete do 16 godina starosti) „ekonomski veoma štetna i socijalno neodgovorna politika”.

„Imamo viši nivo inflacija neko neke druge uporedive zemlje i generalno imamo slabiji tempo spuštanja inflacije

Fiskalni savet je skrenuo pažnju da je visoka inflacija trenutno najveći makroekonomski problem u Srbiji, a da neselektivna podela novca građanima može da dolije ulje na vatru visoke inflacije, a da pritom nema kapacitet da ubrza privredni rast.

„Što je još gore, podsticanje rasta cena neodgovarajućim fiskalnim politikama moglo bi dodatno da ugrozi životni standard najsiromašnijih građana Srbije, pa se ova mera lako može pokazati čak i kontraproduktivnom iz ugla socijalne politike”, napomenuo je taj nezavisni državni organ uz mišljenje na nacrt Fiskalne strategije za 2024.

NBS OČEKUJE DA SE INFLACIJA PREPOLOVI

Narodna banka Srbije (NBS) je u majskom izveštaju navela da očekuje da će međugodišnja inflacija od drugog tromesečja imati opadajuću putanju i da će se krajem godine naći na gotovo dvostruko nižem nivou nego u martu.
Iako se pad stopa inflacije u Srbiji dešava sporije nego što se mislilo, Vladimir Vučković navodi da je realno da dvocifrene stope koje sada imamo (14,8 odsto u maju) budu sve niže i da se cene zadržavaju otprilike na ovom nivou na kojem su sada.

„Podsticanje rasta cena neodgovarajućim fiskalnim politikama moglo bi dodatno da ugrozi životni standarad najsiromašnijih građana Srbije

Prema njegovim rečima, plan je bio da se do kraja godine, u decembru, međugodišnja inflacija spusti na osam odsto. Naveo je da je to plan ka kojem se krećemo, ali sporije nego što se očekivalo, i dodao da postoji rizik, odnosno pitanje da li će inflacija biti jednocifrena ili će biti oko 10 odsto do kraja godine.
„Smer je tu, ali tempo nije baš kao što smo se nadali”, navodi Vučković.

Fiskalna strategija za 2024, koju je Ministarstvo finansija objavilo sredinom juna, predviđa prosečnu inflaciju od 12,5 odsto u 2023.

Takva projekcija je, prema oceni Fiskalnog saveta, „optimistična“ i predviđa dosta snažno usporavanje inflacije u drugoj polovini godine, te implicitno znači da će rast cena od kraja aprila do kraja decembra da bude približno 3,7 odsto.
Fiskalni savet smatra da je u ovom trenutku ipak bilo kredibilnije da se prosečna inflacija u Srbiji u 2023. prognozira na oko 13 odsto, ili nešto preko toga, naročito ako se uzme u obzir poslednji rast cena energenata koji tek treba da uđe u buduću inflaciju.

Inflacija u Srbiji tokom 2023. nesporno usporava i na to neposredno ukazuje mesečni rast cena koji je od početka godine do kraja aprila postepeno usporavao, navodi Fiskalni savet u mišljenju na nacrt Fiskalne strategije za 2024, ukazujući na to da je mesečna inflacija u januaru i februaru bila 1,4 odsto, u martu je smanjena na 0,9 odsto, a u aprilu na 0,7 odsto.

„Glavno pitanje za ocenu projekcija iz Fiskalne strategije nije da li će usporavanje inflacije u Srbiji da se nastavi, već da li će ono biti baš toliko snažno i naglo koliko predviđa Strategija“.