Ratu diktiraju bogate komšije

Euribor je trenutno negativan i šestomesečni iznosi oko minus 0,19 odsto, pa je kredit sa varijabilnom kamatom duplo jeftiniji od pozajmice po fiksnoj kamatnoj stopi. Ne bi trebalo da u narednih nekoliko godina bude iznenađenja u otplati kredita koji su vezani za euribor, ali na duži rok to niko ne može da garantuje

Bivši guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić je upozoravao građane da je svako uzimanje kredita bežanje od realnosti, a kada se krediti već uzimaju, onda treba voditi računa da njihova cena nije samo kamata, nego i teško predvidljiv finansijski rizik, pogotovo ako se vezuju za druge valute. Njegovu preporuku nisu poslušali oni koji su se zaduživali u francima, pa su došli u situaciju da mole državu da im pomogne, jer im je naglo uvećana rata jačanjem švajcarske valute.

U sličnu, a možda i u goru poziciju mogu da dođu korisnici stambenih kredita koji se opredele za promenljivu kamatnu stopu jer je ona trenutno duplo povoljnija od fiksne. Varijabilna kamata u sebi sadrži maržu banke i najčešće šestomesečni euribor koji je drugo ime za kamatu koja se određuje na osnovu trgovine novcem između prvoklasnih banaka u EU.

Stručnjaci ukazuju da to može biti zamka, jer vezivanje rate za kretanje euribora ili libora nosi rizik da u budućnosti ono što sada manje košta za nekoliko godina može biti dužnička omča, dok bankari tvrde da je euribor „transparentni tržišni indikator“ i da je izbor euribora kao osnove za kamatnu stopu standardna tržišna praksa koja se koristi i u ostalim zemljama EU.

Euribor je trenutno, pod uticajem monetarne politike Evropske centralne banke koja upumpava novac na finansijsko tržište kako bi podstakla privredni rast, veoma nizak, odnosno negativan i šestomesečni iznosi oko minus 0,19 odsto, pa je kredit sa varijabilnom kamatom duplo jefitniji od pozajmice po fiksnoj kamatnoj stopi. Kako ne postoje naznake da će se u kratkom roku ta politika menjeti, ne bi trebalo da u narednih nekoliko godina bude iznenađenja ni u otplati kredita koji su vezani za euribor, ali na duži rok to niko ne može da garantuje. Krajem 2008. godine, pre ekonomske krize, ta referentna kamatna stopa u zoni evra bila je oko pet odsto, pa je rata za, na primer, kredit od 50.000 evra bila oko 330 evra. Samo nekoliko meseci kasnije euribor je pao na oko tri odsto, što je snizilo mesečnu obavezu u ovom slučaju na 260 evra, ili oko 20 odsto.

Banke u Srbiji uglavnom nude samo stambene kredite sa promenljivom kamatom i većina onih koji se odlučuju za kupe stan na kredit, uzimaju takve pozajmice. Dok stručnjaci tvrde da su banke kreditiranjem po takvim uslovima bolje zaštićene od klijenata, ima i onih koji smatraju da se promenljivom kamatnom stopom štite klijenti od samovolje banaka, jer zavise od onoga što se dešava na evropskom međubankarskom tržištu, a na to ne može da utiče neki pojedinac, nego stotine banaka.

Nastavak teksta možete pročitati u 33. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“