Razmak između kriza biće sve kraći

Nakon studiranja i rada u Srbiji, Vladimir Vujović otisnuo se u neizvesnu poslovnu pečalbu i već duže vreme živi van Srbije. Kad sa udaljenosti posmatra srpsku ekonomiju, čini mu se da je „onaj široko rasprostranjeni narativ o tome kako kod nas ništa ne valja dok je tamo negde sve sjajno, daleko od istine“.

„Ima oblasti u kojima su srpski biznis i ekonomija uporedivi sa zemljama bogatog sveta, ali i onih u kojima imamo mnogo prostora za napredak. A ključ za neka od tih poboljšanja je vrlo često i u našim rukama“, kaže Vujović u intervjuu za Novu ekonomiju.

Koje su najvažnije poslovne stvari koje ste naučili tokom rada u inostranstvu?

 Za početak, to je razlika između individualne i kolektivne inteligencije. Individualna inteligencija stvara jake pojedince, dok kolektivna stvara sisteme koji pobeđuju. Ova druga zahteva disciplinu, kontinuitet, ali i podređivanje kolektivnom cilju. Nije lako, ali donosi korist svima.

Takođe sam naučio mnogo o značaju posedovanja i upravljanja podacima i informacijama, koje ne zovemo bez razloga naftom 21. veka, upravo zato što predstavljaju gorivo za poslovne odluke i omogućavaju agilnost i prilagodljivost u okolnostima koje se sve brže menjaju. Pored toga, dodatno sam izbrusio svoju komercijalnu i pregovaračku ekspertizu u saradnji i nadigravanju sa gigantima modne i sportske industrije.

Koliko je kriza poremetila globalne lance snabdevanja i kakve novine vidite na tom polju?

U poslednjih par godina globalni lanci snabdevanja više puta su izvrtani naglavačke. Pandemija je paralizovala fabrike, saobraćaj i skladišta. Ko je i uspeo da dobije robu, to je najčešće bilo uz drastična kašnjenja. Na to se nadovezao sukob u Ukrajini, inflacija i energetska kriza, koji su dodatno pogodili već uzdrmane sisteme. Sada je već izvesno da će se krize ponavljati i da će se razmak između njih skraćivati, zbog čega uspešni lanci snabdevanja sutrašnjice moraju biti rezistentni i agilni. Zbog sigurnosti snabdevanja mnoge kompanije iz EU već sada se odlučuju da svoju proizvodnju približavaju glavnim tržištima, za šta biraju ili near shore destinacije ili, čak i uz troškovna opterećenja, matične zemlje. Uz to, agilnost, efikasnost i otpornost svojih lanaca snabdevanja podržavaju i modernim tehnologijama poput klauda, mašinskog učenja, veštačke inteligencije i pametnog upravljanja velikim količinama podataka.

Za sve to neophodna je i adekvatna radna snaga, i borba za kvalitetne kadrove koji će upravljati lancima snabdevanja budućnosti u punom je jeku.

Radite sa nekim od najvećih svetskih sportskih i tekstilnih brendova. Šta se može naučiti iz saradnje sa njima?

 Možda i najznačajnija stvar koju čovek usvoji u radu sa najboljima je pobednički način razmišljanja, gde borba za tržišni udeo ide korak dalje – ka pomeranju granica i osvajanju novih horizonata. To je i razlog zašto veliki vole da rade sa velikima, jer jedni druge izazivaju i međusobno izvlače maksimum.

Koliko i kako je sukob u Ukrajini uticao na biznis u Evropi i šta se promenilo toliko da se zapaža odmah?

Najveći i skoro momentalni efekat bio je dramatičan skok cena energenata, što je poput domina uticalo na cene svega ostalog. Nije trebalo dugo da se taj udar oseti i u džepovima potrošača koji su, zbog rasta cena života iskusili realan pad kupovne moći, kao i topljenje dela budžeta namenjenog diskrecionoj kupovini. Zajedno s tim, neizvesnost i strah koji uliva mogućnost eskalacije rata na samoj granici Evropske unije, učinili su da indeks poverenja potrošača, koji direktno odslikava potrošnju, dostigne svoj istorijski minimum.

Šta mislite o cirkularnoj ekonomiji kao konceptu ekonomskog razvoja i ekologiji kao jednoj od najvažnijih tema današnjice? Kako se reflektuju na granu industrije u kojoj radite?

Modna industrija je tu veoma eksponirana, a naročito tzv. brza moda koja je, prema podacima Ujedinjenih Nacija, UNEP-a, zaslužna za preko 90 miliona tona tekstilnog otpada godišnje, drugi je svetski potrošač vode, odmah posle poljoprivrede, i čini oko osam odsto svetske emisije ugljen dioksida. Ipak, neka rešenja počinju da se naziru, pa tako već cveta sekundarno tržište garderobe a usluge koje joj produžavaju korisni vek sve više dobijaju na zamahu.

Održivi razvoj danas nije samo reakcija na navedene štetne efekte, već i jasna konkurentska prednost kompanija, između ostalog i zbog toga što je moderan potrošač čvrsto opredeljen i spreman da potroši i više za proizvode i usluge koji čuvaju planetu.

U kojim oblastima/industrijama bi Srbija najbrže mogla da sustigne razvijene zapadne i druge vodeće ekonomije?

 Ako pričamo o brzini, onda mi na pamet prvo padaju oblasti u kojima smo već dobri ili one gde nisu potrebna obimna infrastrukturna ulaganja niti strateške promene kursa, poput informacionih tehnologija, modernizacije poljoprivrede ili turizma.

 Iz Nemačke, kako vidite trenutne poslovne perspektive u regionu Balkana? Šta je to dobro, a šta loše?

Svačije, pa i naše neposredne poslovne perspektive trenutno zavise od razvoja geopolitičke situacije. Ako tu pretpostavimo rasplet u nekom srednjem roku, rekao bih da imamo razloga za optimizam. U slučaju Srbije, ono što inače i nije baš nužno naša prednost, sada nam može biti karta za brži izlazak iz aktuelne krize, poput velikog udela poljoprivrede u BDP-u, kao i još uvek relativno male otvorenosti naše privrede, što donekle sprečava da se na nas preliju nedaće koje će mnogi veliki neminovno imati.

Kada pričamo o regionu, velika volatilnost je ono što se prvo zapaža. Čak i ako izuzmemo trenutni period koji su u dobroj meri oblikovali sukob u Ukrajini i pandemija, za razliku od zemalja i poslovnih ambijenata kakvima težimo, kod nas je sveprisutna neka kontinuirana tenzija i neizvesnost. A biznisi vole stabilna i predvidiva okruženja. Osim toga, mislim da olako shvatamo efekte koje masovna emigracija može imati na oblasti mnogo šire od samog posla i ekonomije, kao i da moramo biti mudri da sagledamo opasnost biznisa zasnovanih na prljavim tehnologijama čije su ekonomske koristi zanemarljive u poređenju sa rizicima i štetom koju nanose.

 Šta biste izdvojili kao tri najbolje razvojne šanse za Srbiju?

 Na prvo mesto bih stavio ono najteže, jer ga zaista smatram najvećom razvojnom šansom Srbije a to je borba protiv korupcije i svih njenih oblika i stvaranje konkurentnog okruženja u kome biznis ima, ne samo šansu da procveta, nego i vetar u leđa. Kada pogledate, na primer, naše IT startape koji briljiraju na svetskoj sceni jer su vrlo malo ili nimalo ograničeni preprekama koje na domaćem tržištu ima jedan mali proizvođač oslonjen na fizičke lokalne lance snabdevanja, nelojalnu konkurenciju, birokratiju i slično, videćete da nama ne nedostaje ni ideja ni ljudi kadrih da ih sprovedu i u trci u kojoj krećemo sa iste startne linije još kako umemo da pobeđujemo.

Donekle i povezano sa prethodnim, voleo bih da se, kao zemlja, repozicioniramo, da radimo na promeni percepcije iz geografski bliske zemlje sa jeftinim resursima, i prirodnim i ljudskim, u zemlju sa kompetentnim kadrovima, pogodnom investicionom klimom i ekonomijom znanja.

I konačno, ogromnu šansu vidim u povećanju efikasnosti, u bržim i efikasnijim procesima, manje vremena utrošenog na sastancima, u saobraćaju i na šalterima a više u stvaranju vrednosti. Uopšte nismo loši i od mnogih smo već bolji. Ali hajde da verujemo u sebe i budemo još bolji, jer nam je na dohvat ruke i – mi se pitamo.