Na ovom spisku naći će se svi koji budu osuđeni zbog privrednih prestupa, utaje poreza ili protiv kojih neka od više od 30 inspekcija donese rešenje. U registru će se naći samo aktivna rešenja i nakon njihovog isteka roka oni će biti brisani.
Neke od mera koje mogu biti izrečene su zabrana ili ograničenje obavljanja poslova, zabrana raspolaganja novcem ili udelima u kompaniji, zabrana obavljanja dužnosti odgovornom licu u preduzeću…
Više od petnaest godina slušamo priče o famoznom privlačenju investicija i mantramo o boljem poslovnom ambijentu. Nema vlade koja to nije ponavljala, toliko da sada ove rečenice uglavnom tretiramo kao fraze za „poštapanje“ u ispraznim govorima.
Ali to, pokazalo se, ima svoju cenu – kad ne ispunimo ovo što stalno obećavamo, stignemo dotle da stranim kompanijama plaćamo suvim kešom da dođu kod nas i otvore neki posao. Bar u tome smo napravili neki pomak – najdalje se otišlo u olakšavanju otvaranja preduzeća. Tu je značajnu ulogu odigrala Agencija za privredne registre, često spominjana kao primer efikasnosti u javnom sektoru, pa je danas potrebno svega 100 dinara i pet radnih dana za registraciju društva sa ograničenom odgovornošću (d.o.o). Ali, svaka dobra stvar ima i svoju tamnu stranu – upravo ta okolnost, odnosno odsustvo bilo kakvih kriterijuma prilikom osnivanja preduzeća, postala je jedan od značajnih generatora nelikvidnosti, pa i prevara u privredi.
Tako se masovno osnivaju firme za koje osnivač odgovara samo do visine uloženog kapitala (onih 100 dinara). Posebno su zanimljive firme bez zaposlenih. Od 25.790 firmi bez ijednog zaposlenog na kraju 2015. godine (26.241 na kraju 2014) verovatno nisu sve namenjene prevarama poverilaca, izvlačenju para i drugim marifetlucima, ali dobar deo jeste. Naravno, u poslu se stalno dešava da neko propadne zbog loših poslovnih odluka ili nepovoljnih dešavanja na tržištu, pa se ne mogu svi nazvati prevarantima, ali oni koji su u blokadi i dugovima, a naručuju robu od desetine dobavljača za više desetina ili stotina hiljada evra znajući da ne mogu da plate, svakako jesu.
Firme bez zaposlenih su u 2015. zabeležile gubitak od 32,3 milijarde dinara (267 miliona evra), a u 2014. 46,7 milijardi dinara (398 miliona evra).
Međutim, nije u pitanju samo poslovni uspeh, već i resursi koji se nalaze u ovim firmama. Ukupna poslovna imovina kojom raspolažu firme bez ijednog zaposlenog na kraju 2015. godine iznosila je 1.299 milijardi dinara što je 10,7 milijardi evra. Kapital im je iznosio 550 milijardi dinara, a kumulirani gubitak 701 milijardu dinara. Ono što je izvor najvećih problema su dugovi, odnosno obaveze koje su ukupno iznosile za ovu grupu preduzeća 1.165,8 milijardi dinara, ili čak 9,6 milijardi evra. Od toga su 267,5 milijardi dinara kratkoročne, a 898 milijardi dugoročne obaveze. Gubitak iznad visine kapitala iznosi 429,9 milijardi dinara (3,5 milijardi evra).
Ovi podaci otvaraju nekoliko pitanja. Prvo je kako su firme bez zaposlenih, u mnogim slučajevima tzv. „trange frange“ nagomilale tolike dugove. Drugo pitanje je kako su uopšte stigle dotle da nagomilaju toliki gubitak, čak gubitak iznad visine kapitala, što je skoro pa endemska pojava u Srbiji, nepoznata razvijenom svetu.
Treće pitanje je šta znače svi ti dugovi i gubici, odnosno – kome je načinjena šteta.
Odgovor na poslednje pitanje za Peru Škobića, predsednika Saveza računovođa Srbije, jasan je: „Prevarili su one koji rade pošteno na tržištu“. Prema njegovim rečima, u 2015. godini bilo je oko hiljadu manje tih firmi bez ijednog zaposlenog nego u 2014, a imali su isti udeo u gubicima privrede. Smanjivanje broja će se i nastaviti kako budu obavljale svoj zadatak.
„Potpuna nedisciplina u finansijskom izveštavanju dovela je do toga da niko nema poverenja u finansijske izveštaje. Samo u 2015. godini 36.000 preduzeća nije ni dostavilo izveštaje APR-u. Kod nas je to pogodbena kategorija, kako gazda kaže i koliko plati, to će biti u finansijskom izveštaju. Nažalost, slično je i sa revizorskim izveštajima. Na kraju i Zakon o računovodstvu, koji je donet 2013. godine, dozvoljava prikazivanje lažnih podataka o rezultatima poslovanja i stanju firme“, ističe Škobić, dodajući da su računovođe imale ideje za neka rešenja, ali da „to nema ko da sluša“.
Ovako izgleda scenario koji privrednicima, kako kažu u Uniji poslodavaca Srbije, pravi najviše problema:
Neko fizičko lice (ili više njih) otvori firmu ili kupi neku manju firmu koja nije bila u blokadi i koja je dobro poslovala. Poruči jednu količinu robe prvih mesec dana i sve plaća na vreme, čak i avansno, i tako obrne nekoliko krugova. Sledećeg meseca naruči tri puta veću količinu robe od desetak različitih firmi i ne plati nikom. Firma odlazi u blokadu i stečaj, a u međuvremenu robu prodaje na crno. Takođe je često i izdavanje menice bez pokrića – daju menicu iako znaju da će za dva, tri dana otići u blokadu. Rezultat je da firme koje su dale robu nemaju nikakve mogućnosti da se naplate iz stečaja „školjke firme“ jer ona nema nikakvu imovinu. Ostaje tužba, ali probijanje pravne ličnosti, kako se zove ovaj čin izvlačenja sredstava iz preduzeća, veoma je teško dokazati. Kako za „Novu ekonomiju“ objašnjava Mladen Nikolić, sudija Privrednog apelacionog suda, potrebno je dokazati nameru da je roba naručena da ciljem da se ostvari prevara. U praksi se retko podnose tužbe za probijanje pravne ličnosti, a još se teže dokazuju i pobeđuje na sudu. U tom slučaju vlasnik firme odgovara i svojom ličnom imovinom.
Još 2013. godine započet je projekat u APR-u koji je finansirala Kraljevina Norveška, pravljenje registra u kome bi bila zabeležena odgovorna lica u preduzećima protiv kojih je doneta sudska presuda ili mera, rešenje Poreske uprave, Narodne banke ili neke od brojnih inspekcija. Više od dve godine bilo je potrebno da se donesu zakoni i pravilnici i ispune tehnički uslovi za startovanje Centralne evidencije privremenih ograničenja prava lica, kako se zvanično ovaj registar zove, a koje su mediji već prekrstili u „crnu listu loših direktora“.
Ono što je bila neka osnovna zamisao jeste da se onemogući nekom sa sudskom presudom za privredni kriminal da odmah registruje novu firmu u APR i nastavi po starom, kao što se do sada dešavalo. Nažalost, ni nakon početka rada ovog registra 1. juna ove godine, ne može se reći da će se ovoj praksi stati na put.
Zvonko Obradović, direktor APR, na predstavljanju ovog registra je istakao da će podaci uticati na reputaciju preduzeća, ali i da se neće objavljivati imena pojedinaca zbog zaštite ličnih podataka.
„Znaće se ko unosi podatke, jer se radi o osetljivim informacijama. Unos mora sadržati podatke o tome koja mera se unosi i na šta se ona odnosi i to što je preciznije moguće, jer proizvodi direktne efekte, kao na primer uskraćivanje registracije novog pravnog lica, što ranije nismo imali. Imaćemo dve vrste podataka u ovom registru. Pored podataka o statusima i finansijskim izveštajima kompanija, dobija se i novi kvalitet uvidom u problematične kompanije. Ja ne bih ovo nazvao registrom loših direktora, jer će se primenjivati na sva lica koja imaju određene uloge u privrednim subjektima. Ove informacije će uticati na profesionalnu reputaciju. To je informativni karakter registra. Druga vrsta podataka su mere, njihov unos je već počeo i to iz domena Poreske uprave. Iz pravosuđa to nije toliko zastupljeno, jer neke statistike govore da se svega oko 1.000 mera godišnje izdaje u sudovima”, objasnio je Obradović.
Mera zabrane ili ograničenja će morati da bude vremenski određena, jasna na koga se odnosi, a podaci će se unositi prema standardu po kom se unose podaci u Agenciju za privredne registre. Ovo je važno jer, kako ističe direktor APR-a, do sada se nisu poštovali standardi, pa je bilo situacija da od nadležnog organa pristigne mera zabrane, a u APR-u ne mogu da utvrde o kom privrednom subjektu se radi.
Zbog zakona o zaštiti ličnih podataka, lični podaci osoba u kaznenoj evidenciji neće biti objavljivani, a biće objavljivani samo podaci o privrednim subjektima koji su i inače javni. Neće biti automatskih zabrana, već će nadležni organ morati da dostavi informaciju Agenciji i to po zakonu u roku od tri dana od donošenja mere.
U praksi na ovom spisku naći će se svi koji budu osuđeni zbog privrednih prestupa, utaje poreza ili protiv kojih neka od više od 30 inpekcija donese rešenje. U registru će se naći samo aktivna rešenja i nakon isteka njihovog roka, oni će biti brisani.
Neke od mera koje mogu biti izrečene su zabrana ili ograničenje obavljanja poslova, zabrana raspolaganja novcem ili udelima u kompaniji, zabrana obavljanja dužnosti odgovornom licu u preduzeću…
U Uniji poslodavaca smatraju da će primena ovog zakona pružiti šansu da se proveri kakav je potencijalni partner samo ako uspostavljena evidencija bude javna, besplatno dostupna i ako se pronađe način da svako može da pogleda koje je sve firme vodilo određeno lice.
”U registru sada nisu dostupni lični podaci iz kaznenih evidencija iako će biti upisani u registar oni koji su učinili krivično delo poreske utaje, privredne prestupe, dugovanja i sve za šta sud osudi jedno lice. Čest je slučaj da jedno lice otvara i po nekoliko desetina različitih fantomskih firmi. Često se ponudi novac bukvalno nekome sa ulice ko nema posao kako bi se na njega otvorila firma, to lice za sitne novce postane odgovorno, a kasnije kada se naprave različite malverzacije to lice će biti optuženo, potraživanja će ostati nenaplaćena, a pravi krivci neće biti kažnjeni i naći će nekog drugog na koga će otvoriti fantomsku firmu“, kaže Aleksandra Kovačević iz Unije poslodavaca, dodajući da se zakon ne odnosi na privredne subjekte čiji su poslovni računi u blokadi, tako da ne postoji zabrana otvaranja nove firme, čak ni u ograničenom periodu dok je ova prva u blokadi. „Treba naći model da se razdvoje oni koji nisu svojom krivicom u blokadi, jer i oni savesni koji ne mogu da naplate potraživanje i koji zbog toga upadnu u blokadu, otvaraju još jednu firmu kako bi mogli da prevaziđu krizni period. Tokom prethodne tri godine dugovanja blokiranih preduzeća i preduzetnika povećala su se za 51 odsto i sada iznose 292 milijarde dinara“, ističe ona.
Ne samo da se u ovom registru ne vide rešenja protiv odgovornih lica, već se samo navodi koje je preduzeće u pitanju, takođe je svega dve nedelje nakon početka rada promenjen sistem pretrage, pa se tako podaci mogu videti samo za određenu firmu koju tražite, a ne kao spisak preduzeća protiv kojih su donete mere. Na ovaj način se značajno umanjuje efekat registra na poslovnu reputaciju, jer niko sem onog koji traži baš tu firmu neće znati šta se dešava.
Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku je još skeptičniji i registar vidi samo kao još jednu taksu za privrednike. Takođe je ukazao i na prve probleme u funkcionisanju registra pošto je u Kragujevcu jednoj firmi upisano u registar da joj je ušla poreska kontrola, što ništa ne znači, pa to može da naruši ugled firme ni krive ni dužne.
„Ovo ništa ne rešava. U registar se unose sudske presude, ali niko neće ni da ide u sud. U praksi to izgleda tako što vam neko ostane dužan, recimo milion dinara za robu koju ste isporučili. Ako idete na sud, morate odmah da uplatite sudsku taksu od 100.000 dinara, da biste čekali dve, tri godine da sud presudi u vašu korist, a još dok presuda postane izvršna, ta firma koja vam duguje je otišla u stečaj i nema više nikakve imovine iz koje biste se namirili. Na kraju ispadate još jedan magarac koji je platio 100.000 dinara i advokate i gubio vreme. Što se tiče poreskih utaja, to je moglo da objavljuje i Ministarstvo finansija, nije im bio potreban APR. Takođe i ako dobijete zabranu da osnivate firmu na sebe, možete i dalje na porodicu, prijatelje ili na nekog trećeg. Dok ne bude odgovornosti, dok Poreska uprava pre nego što zatvori neku firmu ne proveri da li je naručena neka roba sa namerom da ošteti nekog i ne kazni tog vlasnika, problem neće biti rešen“, rezigniran je Rajić.
Inače, na pitanje da li će moći da prate da li neko ko ima zabranu osnivanja preduzeća to radi preko porodice ili povezanog lica, direktor APR-a Zvonko Obradović je odgovorio da bez registra lica u Srbiji ne može da se utvrdi povezanost lica. Tako da će otvaranje firme na kuma ili šurnjaju dok dugujete milione za porez ili za robu koju ste preuzeli, biti moguće kao i do sada.
Rajić dodaje i da je činjenica da su firme bez zaposlenih napravile gubitak iznad visine kapitala, što znači da je nekom drugom napravljena šteta. U sređenijim sistemima, kakav je recimo Nemačka, kako objašnjava Rajić, ne možete telefon da kupite ako niste izmirili obaveze.
Takođe, u Srbiji je sada u modi da kada se firma dovede u dubiozu i za vratom se nađu poverioci i sudovi, samo se prebaci na Kosovo, a tamo ni srpski sud ni srpska policija ne mogu da izvrše nijednu presudu.
Prema nekim anketama vođenim među kompanijama od 2008. do 2014. godine, desilo se 19.200 slučajeva ovakvih prevara, gde se roba uzme i nikada se ne plati, bez nade da se naplati sudskim putem. Kako ističe Rajić, svaka velika kompanija koja ima 2.500 do 3.000 klijenata, na svakih 30 savesnih ima bar jednog prevaranta.
Ovo onda iziskuje od firmi da troše vreme i resurse za ispitivanje mnogobrojnih preduzeća sa kojima treba da posluju, pa troškove faktoringa kako bi se što pre naplatili, a tu treba i ukalkulisati rokove plaćanja koji su u Srbiji među najdužim u Evropi, preko 120 dana. Onda nije ni čudo zašto je skupo poslovati u Srbiji.
Upravo u dugim rokovima plaćanja i finansijskoj nedisciplini redovnih preduzeća, Nikola Pavičić, dugogodišnji direktor bačkopalanačkog Sintelona, a danas počasni predsednik kompanije Tarket Srbija, vidi i razlog za cvetanje onih sa manje časnim namerama.
„U redovnom poslovanju firme koje rade, zapošljavaju, proizvode, ogromnim rokovima plaćanja pljačkaju jedne druge. Tu se uglavnom sredstva iz proizvodnih prebacuju u trgovinska preduzeća koja ne plaćaju robu i po šest meseci. U takvoj situaciji teško je razlikovati njih od firmi koje su napravljene za prevaru. Srpsku privredu guši nelikvidnost, imamo banke pune novca s jedne strane i privredu bez novca sa druge. Kada bi se taj problem rešio, onda bi prestalo i neplaćanje između preduzeća, pa bi i prevaranti postali prepoznatljiviji za policiju i pravosuđe”, smatra Pavičić, dodajući da je u ozbiljnoj zemlji otkrivanje ovih prestupnika posao za policiju i tužilaštvo.
Norveška je 2013. godine obezbedila veći deo finansija za osnovanje Centralnog registra privremenih ograničenja, a ambasador Norveške u Srbiji Arne Sanes Bjernstad (Arne Sannes Bjørnstad), inače stručnjak za korporativno pravo i stečajeve, za „Novu ekonomiju“ kaže da je razlog za to što veruju da je to važan, čak neophodan alat da se smanji rizik poslovanja u Srbiji i sa srpskim kompanijama i za same srpske kompanije, javne organe, pojedince, kao i za strane investitore.
“ Postoji nekoliko studija koje pokazuju kako poverenje smanjuje troškove poslovanja. Danas je u Srbiji lako osnovati kompaniju, uprkos tome što imate dug za porez, ili presude za prevaru ili korupciju. Mi ćemo nastaviti da podržavamo Srbiju na njenom putu da postavi sistem koji će biti mnogo teži za kriminalce da se bave svojim ilegalnim poslovima kroz novi poslovni identitet koji dobiju osnivanjem nove firme”, poručio je Bjornstad.
On objašnjava i da je sistem stečaja ili bankrota osnova zapadnog sistema poslovanja, ali zloupotrebe svuda postoje.
„Vlasnicima društava sa ograničenom odgovornošću koja prave gubitke, primamljivo je da prepuste kreditorima da likvidiraju kompaniju. Ideja ovih kompanija (d.o.o) je da smanje rizik poslovanja i uspeh zapadnih ekonomija je ostvaren delom i zbog toga što vlasnici i poverioci zajednički dele rizik. Međutim, problem su oni koji zloupotrebljavaju sistem i takvi postoje svuda. U Norveškoj, na primer, imamo biznismene koji otvaraju kompaniju za kompanijom i odvlače ih u bankrot.
Kako bi se sprečile prevare i neoprezno preuzimanje rizika novcam kreditora i investitora, norveški sudovi mogu da proglase „karantin” za one za koje se sumnja da su zloupotrebili društvo sa ograničenom odgovornošću i zakone o bankrotstvu. Osim toga, u Norveškoj postoji transparentnost i veliki broj firmi koje pomažu investitorima i kreditorima da provere pozadinu i finansijsku situaciju u nekom preduzeću, njegovog vlasnika i menadžere. Mi možda imamo više finansijske transparentnosti nego u ostatku Evrope, ali neki skorašnji slučajevi prevara i korupcije u Norveškoj pokazali su da i norveške kompanije imaju još prostora da unaprede provere poslovnih partnera. Na kraju, u našim javnim nabavkama mi proveravamo finansijsku situaciju učesnika na tenderu, kako bismo se uverili da mogu da ispune finansijske obaveze koje proističu iz ugovora”, ističe naš sagovornik.
Osnovna pretpostavka za smanjenje prevara u poslovanju je netolerantnost društva prema prevarama i korupciji, transparentan sistem provere koji otežava da se sakriju prevare i mogućnost da se krivično goni i povrate sredstva oštećenih, smatra norveški ambasador, pozivajući se na svoje lično iskustvo iz ove oblasti.
*Ovaj projekat „Reforma javnih finansija – 10 ključnih pitanja” finansira Evropska unija kroz program „Jačanje slobode medija u Srbiji” kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji. Ovaj projekat podržao je i National Endowment for Democracy (NED). Sadržaj ovog dokumenta je isključiva odgovornost Business Info Group, izdavača Nove ekonomije I ni na koji način ne odražava stavove I mišljenja Evriopske unije ili National Endowment for Democracy
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Vesti iz izdanja bezalkoholna pića
"Ne samo da smo usmereni ka tome da broj žena u kompaniji konstantno raste, od proizvodnje do rukovodećih pozicija, već je naša kultura takva da negujemo različitosti svakoga od nas. Trudimo se da podstiče...
O ulasku Srbije u Evropsku uniju, ali i izlasku Ujedinjenog Krajevstva iz tog saveza, izborima u Srbiji i medijima, ali i razlozima povećane ekonomske aktivnosti te države ka Srbiji, u intervjuu za Novu ekon...
Projekat „Ona zna“ će tokom četiri godine unapređivati ekonomsku inkluziju žena u Srbiji tako što će povećavati njihov potencijal za zapošljavanje, podsticati njihovo samozapošljavanje i samostalno poslovanje...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
