Retke su tužbe za nesavesne direktore

Zakon o privrednim društvima predviđa dužnost direktora da sve poslove izvršava savesno sa pažnjom dobrog privrednika i u razumnom uverenju da deluje u najboljem interesu društva. Direktor koji ne postupa na ovaj način u rukovođenju društvom odgovara za nastalu štetu, a teret dokazivanja u pogledu kvaliteta upravljanja je na samom direktoru

Ako direktor ne upravlja kompanijom savesno, sa pažnjom dobrog privrednika, kompanija može podneti tužbu protiv direktora za naknadu štete. U Srbiji za sada u sudskoj praksi jedva da ima slučajeva da je podneta tužba za štetu koja je prouzrokovana povredom dužnosti pažnje u poslovanju, kaže za „Novu ekonomiju” Ljubica Tomić, partner u advokatskoj kancelariji „Tomić Sinđelić Groza”. 

„Takvi sporovi u Srbiji se uglavnom rešavaju vansudski, za sada. U regionu je bilo nekoliko sporova za naknadu štete zbog povrede dužnosti pažnje, najčešće u bankarskom sektoru”, kaže Tomićeva.  

Takođe, ukazuje na odsustvo pravne regulative u okviru obaveza direktora kod pokretanja stečajnog postupka, jer u našem zakonodavstvu ne postoji obaveza direktora da podnese predlog za pokretanje stečajnog postupka, ako je kompanija postala nesposobna za plaćanje ili prezadužena. Naravno da poverioci mogu da podnesu predlog za stečaj, ali direktor nema zakonsku obavezu da tako postupi.

„I zbog toga možemo da imamo prezaduženo preduzeće na tržištu dugi niz godina, da direktor nikad ne podnese predlog za pokretanje stečaja i da za to niko ne odgovara“, ukazuje ona. 

Zakon o radu je izmenjen pre dve godine, kakvi su efekti njegove primene i šta se promenilo u praksi?

U suštini izmene su pozitivne zato što je urađeno preciziranje pravnih normi i zakonodavac je popunio određene pravne praznine. Najveća izmena svakako se odnosi na isplatu otpremnine po osnovu tehnološkog viška. Sada se otpremnina plaća samo za period koji je zaposleni proveo kod poslednjeg poslodavca, a ne u odnosu na ukupan staž. I to se smatra ključnom izmenom koja ima ekonomske efekte. 

Šta još treba dopuniti ili promeniti sa pravnog stanovišta, postoje li još neki nedostaci u Zakonu?

Eksperti radnog prava u našoj kancelariji u praksi najviše vide potrebu za normiranjem i zakonodavnim preciziranjem pojedinih otkaznih razloga. Otkazni razlozi su na suviše opšti način regulisani i potrebno je određeno preciziranje, naročito u pogledu otkaza ugovora o radu zbog neostvarivanja rezultata rada. U tom pogledu postoji određena pravna nesigurnost u praksi, koja nije dobra ni za poslodavca, ni za zaposlenog.

Da li je izmenjeni Zakon o radu olakšao zapošljavanje i otpuštanje?

Teško je dati neku ekonomsku ocenu. Svakako u praksi možemo da vidimo da je ova promenjena formula za isplatu otpremnina relaksirala poslodavce prilikom zapošljavanja radnika. U smislu da poslodavci zapošljavaju i starije kandidate, pošto ne postoji taj strah od visokih otpremnina. Takođe je izmenjena regulativa u pogledu probnog rada, kao i regulativa u pogledu mogućnosti za rad na određeno vreme, koji je sad duži u odnosu na prethodni zakon.

Nastavak teksta možete pročitati u 32. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“