Teško da se može deliti nada prvog čoveka srpske prosvete da će rezultati nedavno završenog ciklusa PISA istraživanja biti na nivou pre korone. Upravo će nam ta studija koja izlazi u decembru 2023. odgovoriti šta deca u Srbiji zaista znaju, pošto nacionalnih ispitivanja nema ni u najavi
Privodi se kraju treća školska godina zaredom kako je tradicionalna nastava većim delom izmeštena iz učionica, zbog čega su škole bile prinuđene da pređu na hibridne modele učenja, a naša država i dalje je bez odgovora kako je pandemija uticala na znanje i učenička postignuća.
Simulacija obrazovanja – tako bi dobar deo nastavnika, učenika i roditelja opisao nastavu na daljinu i njene efekte. Iz ugla prosvetne vlasti, domaći obrazovni sistem je pokazao „adaptilnost, inovativnost i kreativnost“, a to što „nije izgubljen nijedan školski dan“ ključni je argument kojim odgovaraju na pitanje kakve su posledice pandemije na kvalitet obrazovanja.
„Jesmo oštećeni! Koga god od mojih prijatelja da pitam šta si naučio prošle godine, niko ništa neće znati da kaže. I oni koji su bili odlični i oni koji su bili loši, jer prosto je… kad ne ideš u školu, nemaš taj kontakt“, kaže učenik prvog razreda srednje škole.
Njegova vršnjakinja iznosi slična zapažanja:„Sada u srednjoj školi imam veliki problem, jer se javljaju pojmovi koji su meni poznati, a ja ne mogu da ih se prisetim odranije… Jedan ogroman minus, jedna prazna rupa koja nikako da se dopuni, gde će mi trebati, maltene, godinu i po dana da savladam sve to“.
Odgovori ova dva učenika zabeleženi su u istraživanju profesorke Filološkog fakulteta u Beogradu Dobrinke Kuzmanović „Formalno obrazovanje u Srbiji tokom pandemije korona virusa“, u kome su i nastavnici i đaci i roditelji saglasni u tome da su „rupe u znanju“ evidentne.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
