Ruski rulet pričešćem

Razlog za ljutnju imali su svi. I ateisti zbog privilegovanja verujućih, rimokatolici jer njihov je Uskrs slavljen pod vanrednim uslovima, muslimani koji su se odrekli hadžiluka, pa ako hoćete i stariji od 65 godina, na čije duhovno zdravlje niko nije mislio, sve dok nisu dobili dozvolu za šetnju, doduše znatno kraću od kućnih ljubimaca

Srpska pravoslavna crkva, ona ista koja je donedavno, prema istraživanjima, pored Vojske uživala najviše poverenja ogromne većine građana, šokirala je javnost tokom pandemije korona virusa. Nedeljama su se vernici pričešćivali „tradicionalno“, iz istog putira i istom kašičicom, tiskajući se po hramovima, što je aminovao vrh SPC. Nije želeo da pastvi uskrati najvažniji čin religijskog života, a sebe priloga. 

Od ovakve vrste pristupanja svetoj tajni evharistije, vernici nisu odustali ni posle zabrane okupljanja više od pet osoba, ne mareći ni za naknadno uvedeno pravilo o distanci od metar od čoveka do čoveka. Ili deteta, kako su svedočili snimci iz porte novosadske Saborne crkve, a slično je bilo i u mnogim drugim bogomoljama. 

To se dešavalo, iako je tad već i patrijarh Irinej pozvao sveštenike da se pridržavaju mera koje je propisala Vlada Srbije. 

Istina, prema ustrojstvu SPC, Irinej se mogao obratiti samo kliricima arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, koji su pod njegovom jurisdikcijom, ali je i njih ostavio u nedoumici. Jer, saopštenje je sročeno „vešto“ i paušalno, pa je sveštenstvo moglo proizvoljno da ga tumači. I nastavi sa službama „saobraznim“ Vladinim propisima. 

Sinod, kao vrhovni organ, oglasio se tek povodom pojave „nezvanih gostiju iz poznatih anticrkvenih i antisrpskih krugova“ što su u medijima „orkestrirali klevetničku hajku“ na Crkvu, tvrdnjama da se ona ne drži instrukcija države. Tom prilikom je naglašeno da je način bogosluženja isključiva stvar SPC, gde država i nema prava da se meša. Uostalom, Sinod je istakao – niko se ne pričešćuje prinudno, već dobrovoljno, pa valjda sam snosi odgovornost za moguće posledice.  

Rezultat takvog stava crkvenog vrha bila je smrt vladike valjevskog Milutina, kao i obolevanje nekolicine sveštenika i monaha, kako su mnogi podozrevali na osnovu obelodanjenih vesti. Ali, možda je Milutin otišao na bolje mesto, jer je sledeći stav Sinoda o pričešću kao leku za besmrtnost, potvrdio čvrstinu svoje vere, sa poslušnošću na prvom mestu. Zbog  različitog tumačenja ovog skliskog pojma i izjave čelnika SPC bile su nesinhronizovane.

Naime, nije baš cela Crkva bila u navedenom fazonu, bilo je i gorih i boljih primera.  U one gore spada saopštenje Eparhije bačke, na čelu sa vladikom Irinejom Bulovićem. Uvređen kritikom nekih medija, Bulović ih je nazvao „autošovinističkim“ i „soroševskim“, jer su eksplicirali da se on sakrio u svom domu, dok je pastvu izlagao riziku zaraze. I još je bački „objasnio“ da se ovde radi o „verskoj netrpeljivost i diskriminaciji“, suprotnoj Ustavu.

Bulović je prozvao i „neodgovorne pojedince sa bogoslovskim akademskim zvanjima, ali bez realnog liturgijskog osećanja i učešća u crkvenom životu“ , što „zbunjuju verni narod“ tvrdnjama da je pričešće kakvo se sprovodilo – opasno po zdravlje. U istom saopštenju je pozvao nadležne institucije da takve „nazoviteologe“ isključe iz crkvene zajednice. Zapravo, da ih kazni jer se drže zdravog razuma.

Nastavak teksta možete pročitati u 70. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“.