Samo konkurencija rađa kvalitet

Prema mojim iskustvima, ne postoji dobro razvijena zemlja koja omogućava svim stanovnicima isti nivo zaštite. To je prosto nemoguće, čak i za najbogatije zemlje. Zato se zdravstveni sistem deli na primarni, sekundarni i tercijarni. Primarni sistem zaštite igra možda i najvažniju ulogu u svemu tome, jer sprečava opterećenje na višem nivou. Izuzetno važnu ulogu ima i prevencija. Kod nas to ide malo drugačije

Poznati srpski i svetski urolog, doktor Miroslav Lj. Đorđević, redovni je profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, urolog i dečji hirurg na Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj, osnivač Beogradskog centra za rekonstruktivnu urologiju, gostujući profesor na više svetskih univerziteta, profesor na Ichan univerzitetu pri Mount Sinai bolnici u Njujorku, sa preko sto pedeset publikovanih naučnih radova u vodećim stručnim časopisima, više od 20 knjiga i poglavlja u knjigama. Slobodno se, bez preterivanja, može reći da je dr Đorđević ambasador srpske medicine u svetu.

Jedan je od najpriznatijih svetskih stručnjaka u oblasti urologije i posebno urogenitalne hirurgije, odnosno promene pola. U ekskluzivnom intervjuu za „Novu ekonomiju“ govori o tome kakva je praksa kod nas, a kakva u svetu, kako treba raditi na sebi i stalno se usavršavati, zašto odlaze mladi lekari, zašto su dugačke liste čekanja…

U javnosti su pre nekoliko godina pokrenute velike kontroverze kada je promena pola iz zdravstvenih razloga stavljena na listu prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, sa obrazloženjem da srpski zdravstveni sistem ima mnogo važnijih stvari. Kakav je vaš komentar kao čoveka zbog koga pacijenti dolaze u Srbiju i koga pozivaju da operiše na najboljim svetskim klinikama?

Uvek moramo da računamo na takve okolnosti kada su neke nove stvari u pitanju, pogotovu kada one nisu razjašnjene do najsitnijih detalja. Transrodna populacija je izuzetno brojna u čitavom svetu. Razvijene zemlje imaju najpreciznije podatke koji kažu da se transrodna osoba rađa jednom u 2.000 novorođenih.

Dakle, mi u Srbiji na 60.000 porođaja godišnje, koliko se obično prijavljuje, imamo 20 do 30 transrodnih osoba. E sada, ako upoređujemo naše društvo pre desetak godina, kada smo započeli akciju za poboljšanje uslova života transrodnih osoba i sada, to je gotovo neuporedivo. U početku su građani mislili da RFZO baca ogroman novac kako bi se ispunjavali hirovi malog broja ljudi.

Tokom poslednje decenije uspeli smo da stvari pojasnimo na mnogo bolji način i sada mogu da kažem da je ulaganje u tranziciju 15 do 20 transrodnih osoba srpske nacionalnosti oko tri miliona dinara. To, složićete se, nije tako velika suma. Sa druge strane, Srbija je postala jedna od retkih država u svetu, pa čak i ako se gleda najrazvijeniji deo planete, koja je prepoznala i priznala pravo na život i lečenje i ovog segmenta društva. Ja mislim da mi tu ne treba da stanemo, nego da i dalje radimo na uspostavljanju ravnopravnosti naših građana i prihvatanju njih i njihovih života.

Beogradski Centar za genitalnu hirurgiju prema rezultatima i stručnosti dospeo je u sam svetski vrh u toj zahtevnoj hirurškoj grani. Kako se došlo do toga i koji su to uspesi?

Najveći je uspeh danas da budete prepoznati na mapi rekonstruktivne hirurgije u svetu. Dugogodišnji mukotrpan rad, ne samo u operacionoj sali i u kontaktu sa pacijentom, već i aktivno učešće u naučnom radu, publikovanje rezultata koji moraju da budu priznati od bordova vodećih svetskih stručnih časopisa, zatim aktivno učešće na brojnim stručnim skupovima, predavanja na univerzitetima širom sveta, promocija vlastitih operativnih tehnika na sastancima gde se operacije izvode uživo i mnoge druge aktivnosti dovele su do toga da jedna mala grupa hirurga ispod ovog imena promoviše svoj rad i svoju zemlju u celom svetu.

Ono što posebno ističem, jeste činjenica da smo možda i jedini centar u svetu koji obavlja najsloženije operacije bez obzira na uzrast, dakle i kod novorođenčadi sa teškim anomalijama, ali i kod najstarije populacije gde određene bolesti mogu dovesti do izuzetno ozbiljnih zdravstvenih problema. Tome doprinosi i naš rad na Univerzitetskoj dečjoj klinici, ali i u našem Centru.

Nastavak teksta možete pročitati u 66. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“.