Cilj je stabilno snabdevanje gorivom
MOL grupa prisutna je u Srbiji pune dve decenije. Za to vreme, kompanija se razvila u jednog od vodećih učesnika u trgovini naftnim derivatima, ali se kao i svi ostali, u poslednjih nekoliko godina suočava s...
SAMOIZABRANI I MI, OSTALI
Kako prekinuti međuigru između destruktivne vlasti i poslušnog naroda? ...
U prošlom broju Nove ekonomije započeli smo sa razmatranjem jednog veoma aktuelnog i globalno rasprostranjenog problema. Naime, u mnogim savremenim društvima neobično često se na pozicijama moći nalaze osobe koje bismo mogli nazvati destruktivnim po to isto društvo. Paradoksalno je da se takve, po društvo destruktivne osobe, na tim pozicijama moći održavaju ili čak jačaju, a da „narod“, to jest građani koji u principu imaju moć da ih smene i da na njihovo mesto dovedu ljude koji će služiti najboljim interesima društva, to ipak ne čini.
U prošlom broju bavili smo se, pre svega, razmatranjem uzroka ove destruktivne društvene dinamike, koju smo uporedili sa pričom iz filma Dan mrmota. Kao što smo najavili, u ovom broju ćemo pokušati da damo odgovor na pitanje na koji način je ovu destruktivnu dinamiku, odnosno međuigru destruktivne vlasti i „poslušnog naroda“ moguće prekinuti, to jest, šta nam je činiti. U tome će nam pre svega pomoći istraživanja i zaključci dr Brajana Klasa, američkog profesora političkih nauka i autora knjige „Corruptable“ (Podmitljiv) (Corruptible: Who Gets Power And How It Changes Us).
TRENUTNO DOMINANTNI SISTEMI SELEKCIJE KANDIDATA ZA FUNKCIJE RUKOVOĐENJA I DRUGE FUNKCIJE KOJE UKLJUČUJU MOĆ SU TAKVI DA PRIVLAČE „POGREŠNE“ OSOBE, A PRISTOJNE, NORMALNE I DOBRONAMERNE OSOBE, NASUPROT TOME, ODBIJAJU
U dolaženju do razumevanja široko rasprostranjenog fenomena pogrešnih osoba (koruptivnih, manipulativnih i željnih lične moći) na pozicijama odlučivanja i vlasti, Klas se pozabavio dugogodišnjim proučavanjem ljudi na pozicijama moći (od diktatora do rukovodilaca velikih firmi), između ostalog kroz lične razgovore sa njima, kao i proučavanjem efekata raznih društvenih kampanja, od kojih su neke urodile velikim pozitivnim promenama.
ANĐELI I PSIHOPATE
Kao što smo naveli u prošlom broju, fenomen iracionalnih izbora je svojstven svim ljudima. Čovek kao biće, po svojoj prirodi, obično se ne rukovodi čisto racionalnim razlozima. Na naše izbore često presudno utiču naše emocije i lični motivi, kao i naša lična predistorija (vaspitanje, prethodna životna iskustva i slično).
Mnoga istraživanja, uglavnom u oblasti socijalne psihologije, ponavljano potvrđuju da su ljudi po pravilu skloni raznim „iskrivljenim“, iracionalnim oblicima reagovanja na autoritete i vođe, kao i na grupni pritisak i društvene uloge.
