Saradnja bez konkurencije, cena bez granice

Samo u poslovima vezanim za železnicu, kineske kompanije upravljaju radovima koji su, po projektnoj dokumentaciji, vredni između dve i tri milijarde evra. Koliko će stvarno na kraju biti plaćeni, iz dostupnih podataka nije moguće izračunati. Jer, kad se jednom otvore, radovi znaju i da zidaju cene, dok se ne završe ne možemo da podvučemo crtu, a i posle puštanja u rad sliku zamuti veliki broj podizvođača i mnogo aneksa ugovora koji se ne objavljuju

Srbija rado sklapa velike poslove sa kineskim firmama, posebno ako odluči da to uradi bez tendera. Ali, nema dobrog objašnjenja kako početna cena baš u tim projektima neshvatljivo naraste i nekada dostigne do četiri puta veće vrednosti od prvobitno procenjene. Deo odgovora je možda u optužnici koju je Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (JTOK) početkom avgusta podiglo uz nalog za hapšenje, između ostalih i dva bivša ministra, a u okviru finansijske istrage u slučaju pada nadstrešnice u Novom Sadu. I dok se još ne nazire ishod rada JTOK-a, a u javnosti polemiše da li je reč o igrokazu koji bi trebalo da primiri uzavrelu javnu scenu ili je tužilaštvo zaista počelo da radi, postavlja se i pitanje kako jedna uobičajena i očekivana istraga za proneveru novca – a radi se o spornih, za sada, 115 miliona dolara – može da poremeti čelično prijateljstvo između Srbije i Kine? Jer, kad smo prijatelji, novac obično nije u fokusu. Ovde ga, izgleda, prijateljstvo ipak podrazumeva.

Čak se i predsednik Srbije zbog te optužnice vidno uznemirio. Gotovo promptno, plasirao je ishod svoje „istrage“. „Utvrdio“ je da su tužioci i sudije blokaderi (još uvek se među komentatorima veća da li je to uvreda ili blanko oznaka „neprijatelji države“) koji žele da taj predmet „sruši sve kineske investicije u Srbiji i srpsko-kinesku saradnju“. I već je najavio drugi korak tih blokadera: „napad na blok zgrada Generalštaba u Beogradu da bi se srušila saradnja s Donaldom Trampom i SAD“ dok je treća tačka napada „gasovod Turski tok i saradnja s Rusijom“. Ako krenemo od prve tačke, međudržavna saradnja i prijateljstvo sa Kinom, možda će nam biti jasnije i druge dve.

U prvom koraku, za uspostavljenu saradnju na velikim infrastrukturnim projektima, kineska vlada i državne banke odobrile su Srbiji povoljne kredite za izgradnju uglavnom drumskih i železničkih koridora. Koliko su zaista povoljna ta sredstva, teško je utvrditi jer se detalji ne objavljuju.

Iz javno dostupnih podataka teško se može izvući i precizna računica koliko dugujemo kineskoj strani. Zna se da je Exim (Export-Import) banka odobrila više od 2,8 milijardi evra za infrastrukturne projekte, ali pozajmice su dali i Kineska banka za razvoj, Vlada NR Kine, kao i grupa manjih državnih banaka iz te zemlje.

NEMOGUĆE RAČUNICE

Jedan od detalja koji se zna, jeste da su ti krediti, koje domaće vlasti nazivaju kineskim investicijama u Srbiji, uslovljeni angažovanjem njihovih kompanija na projektima koji se finansiraju. Ali, te kompanije rade i na drugim gradilištima gde sredstva obezbeđuje srpski budžet, evropski fondovi ili međunarodne institucije. Komercijalni ugovori sklopljeni za izgradnju infrastrukture između Srbije i kineskih kompanija oslanjaju se na međudržavni sporazum dve zemlje, što znači da detalji i uslovi nisu javno dostupni, da su u dobroj meri izuzeti iz domaćeg zakonodavstva, oslobođeni tenderskih procedura, a da bi eventualni spor rešavale kineske institucije.

Ne zna se tačno ni koja je ukupna vrednost radova gde su izvođači kineske kompanije. One su angažovane na izgradnji auto-puteva, mostova, tunela, pristupnih saobraćajnica za projekat Expo, grade železničku infrastrukturu, ali su i dobavljači šinskih garnitura. Samo u poslovima vezanim za železnicu, upravljaju radovima koji su, po projektnoj dokumentaciji, vredni između dve i tri milijarde evra. Koliko će stvarno na kraju biti plaćeni, iz dostupnih podataka nije moguće izračunati. Jer, kad se jednom otvore, radovi znaju i da zidaju cene, dok se ne završe ne možemo da podvučemo crtu, a i posle puštanja u rad sliku zamuti veliki broj podizvođača i mnogo aneksa ugovora koji se ne objavljuju.

Na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture navedeno je pet većih projekata koje realizuju kineske kompanije kao glavni izvođači a na osnovu direktnog ugovora koji proizlazi iz međudržavnog sporazuma. Najveći je svakako projekat rekonstrukcije i modernizacije pruge Beograd – Kelebija (državna granica sa Mađarskom) koji je srpski deo izgradnje brze pruge Beograd – Budimpešta i deo je kineske Inicijative Pojas i put.

ČEKAJUĆI PRUGU

U tom okviru, deonicu od oko 40 kilometara uglavnom otvorene pruge, od Stare Pazove do Novog Sada, gradila je Ruska državna železnica (RGŽ) iz kredita od 800 miliona dolara koje je vlada te zemlje odobrila Srbiji za infrastrukturne projekte. Za ovaj deo pruge izdvojeno je 255,6 miliona dolara. Druge dve deonice koje su radile kineske firme, od Beograd centra (Prokop) do Stare Pazove u dužini oko 34 kilometra (i za 475 miliona dolara) i 108 kilometara od Novog Sada do granice (1,16 milijardi dolara), kreditirala je Exim banka. Ona je od ukupne sume za te dve deonice (1,64 milijarde dolara) dala pozajmicu od 1,3 milijarde dolara što čini 85 odsto procenjene vrednosti radova, dok je preostalih 15 procenata izdvojeno iz budžeta Srbije.

Deo do Subotice, odnosno granice na Kelebiji još nije pušten u saobraćaj iako je, pre nesreće sa padom nadstrešnice na staničnoj zgradi u Novom Sadu, koja je ubila 16 ljudi, bilo najavljivano da će se trasa otvoriti tokom novembra prošle godine. Radove na te dve deonice izvodio je konzorcijum kineskih firmi China Railway International Group (CRIC) i China Communications Construction Company (CCCC). Obe kompanije često se javljaju kao izvođači radova na velikim državnim projektima.

U optužnici koju je podneo JTOK a koja treba na sudu da se dokaže, tvrdi se da su neki radovi duplo naplaćivani, neki bili nepotrebni a neki navedeni u fakturama uopšte nisu izvedeni. Ukupna vrednost faktura koje su dovedene pod sumnju je 115 miliona dolara. Mediji su to protumačili kao transakcije u kojima je po sumnjivim fakturama plaćano izvođačima, oni su zadržavali određeni procenat dok su ostalo vraćali plaćajući navodne podizvođače preko kojih je izvlačena gotovina. Te optužbe potrebno je dokazati ili odbaciti na sudu. U drugom predmetu, koji u Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu istražuje uzroke pada nadstrešnice, još uvek se utvrđuje tačan broj podizvođača kojih za sada ima više od 40.

Mediji tvrde da je izgradnju ove pruge Evropska unija bila spremna da delom finansira a delom donira sredstva, pa bi nas izgradnja pruge koštala četiri puta manje, oko 330 miliona evra, da je Srbija umesto kineskih odabrala evropske partnere.

GLAVNE I JOŠ DODATNE FIRME

Iz budžeta Srbije za prugu koja će spojiti izložbeni prostor Expo, nacionalni stadion, aerodrom i Zemun Polje u dužini 18,3 kilometra, biće izdvojeno 188 miliona evra, a radovi su i tu direktnim ugovaranjem, povereni kompaniji Powerchina International Group Limited (PIG).

Takođe iz državnog budžeta po ceni od 138 miliona evra biće izgrađen i kompleks železničke stanice na Novom Beogradu koji, nakon, opet direktnog ugovaranja, gradi China Shandong International Economic. Istom metodologijom koja važi za međudržavne ugovore – direktnim ugovaranjem – budžet će finansirati nabavku devet novih elektromotornih vozova za gradski i prigradski saobraćaj po ceni od 74 miliona evra, kao i pet novih elektromotornih vozova za brzine do 200 kilometara koja će platiti 54,5 miliona evra, a u oba slučaja isporučilac će biti podružnica CRRC-a, Changchun Railway Vehicles.

Prugu dužine 7,5 kilometara od Rasputnice preko Rakovice do Resnika za 23,8 miliona evra iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) gradila je China Civil Engineering Construction Corporation (CCECC Balkan) koja je učestvovala u projektu modernizacije Beogradskog železničkog čvora.

Ali, ovde je reč samo o glavnim izvođačima. Kineske kompanije koje ugovaraju poslove u Srbiji, često bez ikakvog javnog poziva, internim ugovorima angažuju firme ili radnike iz Kine ili uključe kompanije iz te zemlje koje su se na drugim poslovima zatekle u Srbiji. Tako se u poslovima sa železnicom, javljaju i Sinohydro, China Machinery Engineering Corporation (CMEC), Shandong Luqiao Group, Kineske železnice „11. Divizija“…

Od svih nabrojanih firmi, ubedljivo najveće poslove u Srbiji vuče CCCC, prisutna na ovom tržištu još od 2014. i koja upošljava, zavisno od perioda, između 200 i 300 svojih radnika čija je prosečna bruto plata oko 200.000 dinara.

Ćerka firma kompanije CCCC, koja je među prvima, još 2010. došla u Srbiju – CRBC, zapošljava između 150 i 300 radnika sa bruto prosekom takođe oko 200.000. Obe firme, matičnu i njen ogranak, portal za poslovnu analitiku Company Wall ocenjuje kao „spekulativne“, sa manjim ili većim rizikom poslovanja. Inače, iako je jedna od najvećih svetskih kompanija koja je radila u 150 zemalja, CCCC je Svetska banka svojevremeno stavila na crnu listu zbog fingiranih licitacija i zabranu finansiranja skinula je tek posle osam godina, 2017, pišu domaći mediji.

I STABILNI I NESTABILNI

Kompanija CRIG, sa visokom ocenom stabilnog poslovanja, došla je u Srbiju 2017. a nešto više od stotinak zaposlenih ima prosečnu bruto zaradu koja stiže i do 500.000 dinara.

U isto vreme, takođe sa visokom ocenom boniteta, došla je i CCECC, specijalizovana za izgradnju pruga i podzemne železnice, u kojoj radi oko 120 ljudi za prosečnu bruto platu od nešto preko 260.000.

Iako registrovana za izgradnju puteva i auto-puteva, kompanija Shandong Luqiao Group, u Srbiji od 2021. i sa ocenom visoko stabilna, našla se i na spisku podizvođača u projektu rekonstrukcije pruge Beograd – Budimpešta, u delu spornog renoviranja stanične zgrade u Novom Sadu. Prema javnim dokumentima, kompanija je u prošloj godini imala 41 zaposlenog sa prosečnom bruto zaradom od bezmalo 460.000 dinara.

Registrovana za specifične građevinske radove i sa visokim bonitetom, firma China Machinery Engineering Corporation (CMEC) u Srbiji je od 2015. Godine, a osim na prečišćavanju otpadnih voda, bila je angažovana i na nekim od projekata železnice. Zapošljava od 60 do 85 radnika sa prosečnom bruto platom u prošloj godini od 175.000 dinara.

Iz nekog razloga, na spisku podizvođača na srpskom delu projekta rekonstrukcije pruge Beograd – Budimpešta, našla se i China Railway 11 TH Bureau Group Corporation (Kineske železnice – „11. Divizija“). Ta firma je sa ocenom „B“ („veoma spekulativno, potrebno obratiti pažnju i stalno pratiti“), u Srbiji prisutna od 2022, a u prošloj godini imala je dva zaposlena sa prosekom plate od 318.000 dinara.