Sat vremena u bašti, vodi se kao zaposlen

Šta je zapravo statistički smanjilo nezaposlenost, može samo da se nagađa. Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović izričito tvrdi da je stvarno povećan broj onih koji su zaposleni i demantuje da u tu grupu ljudi koji u Srbiji više ne traže posao, spadaju i oni koji su otišli u penziju, napustili zemlju ili su brisani sa liste nezaposlenih

Dok zemlje Evropske unije uspevaju, na nivou kvartalnih trendova, da smanjuju stopu nezaposlenosti za  poneko decimalno mesto, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, naša zemlja je samo za pola ove godine umanjila broj onih koji traže posao za čitavih četiri odsto 

O čemu se radi? Republički zavod za statistiku nedavno je objavio podatak da je stopa nezaposlenosti pala sa 19,2 odsto, koliko je iznosila u prvom kvartalu, na 15,2 odsto u drugom kvartalu ove godine. Statistika tako kaže da smo, po stopi smanjenja broja nezaposlenosti, lideri ne samo u regionu, nego i u čitavoj Evropi. Poređenja radi, u Crnoj Gori se predviđa da će stopa nezaposlenosti pasti na 15,5 odsto tek 2020. godine, sa 17 odsto koliko je ona u ovoj državi danas.

Ono što, i pored optimističkih vesti iz Republičkog zavoda za statistiku brine jesu, istina nezvanični, komentari eksperata za statistiku tržišta rada, a sa kojima je razgovarala „Nova ekonomija“. Oni tvrde da dobro organizovana Anketa o radnoj snazi (ARS) iz koje se izračunava stopa nezaposlenosti, ne može imati tolike varijacije u ključnim indikatorima tržišta rada između kvartala.

O tome, tvrde oni, svedoče i podaci o trendovima kretanja stope nezaposlenih u svim zemljama članicama EU, uključujući i zemlje kandidate za članstvo u EU, gde spada i Srbija.

U Republičkom zavodu za statistiku za „Novu ekonomiju“ kažu da je Anketa o radnoj snazi metodološki prilagođena standardima EUROSTAT-a, što ne znači, dodaju, da „i rezultate prilagođavaju tako da budu u skladu sa rezultatima zemalja Evropske unije“.

„Rezultati su onakvi kakvi su dobijeni merenjem u određenom periodu, konkretno u drugom kvartalu 2016. godine, kada je izmerena stopa nezaposlenosti bila 15,2 odsto“, kaže za „Novu ekonomiju“ Vesna Pantelić, načelnik Odeljenja za statistiku tržišta rada. „Smanjenje stope nezaposlenosti može biti posledica povećanja zaposlenosti do koga je došlo u drugom kvartalu ove godine, a može biti i posledica odustajanja od aktivnog traženja posla, jer je lice demotivisano, smatra da nema adekvatne ponude poslova, sprečeno je da radi u narednom periodu čak i ako mu se posao nudi. Može biti i posledica promene statusa iz nezaposlenog u neaktivan.“

Šta je zapravo statistički smanjilo nezaposlenost, ipak može samo da se nagađa. Jer, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović izričito tvrdi da je povećan broj onih koji su zaposleni i demantuje da u tu grupu onih koji u Srbiji više ne traže posao, spadaju i oni koji su otišli u penziju, napustili zemlju ili su skinuti sa liste nezaposlenih.

 Nastavak teksta možete pročitati u 34. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“