„Siga“ uz talase iz kojih je izronila Afrodita

Kipar je treće po veličini ostrvo u Mediteranu, bogato rajskim peščanim plažama od kojih je čak 63 sa „plavom zastavom“. Ima više od 340 sunčanih dana u godini. Život je, najkraće rečeno, bez gužve i jurnjave, a meštani svaki razgovor počinju rečima „siga, siga“, što znači opušteno

U Larnaku mnogi dođu prvenstveno da bi posetili Slano jezero, svratište hiljada roze flamingosa i više od 85 vrsta vodenih ptica od novembra do marta

Do danas su sačuvani ostaci prelepog Afroditinog hrama u Pafosu, starog više od 3.200 godina, gde su, prema drevnom predanju, device gubile nevinost sa prvim strancem koji bi naišao

Lazar, svedok Hristovog vaskrsnuća, došao je na Kipar gde je živeo 30 godina. Na njegovom grobu pronađenom 890. godine u katakombama pod Crkvom Svetog Lazara, pisalo je: Lazar, Hristov prijatelj 

Kipar, ostrvo na koje je iz penušavih talasa Mediterana izronila Afrodita, zahvaljujući niskobudžetnim letovima iz Beograda postalo je prava atrakcija. Dakle letimo na još jedno od omiljenih mesta na turističkim mapama koje smo mi Srbi u zimskom periodu označili uz Tajland, Egipat, Maltu, Maldive, Zanzibar… Kad je postalo izvesno da ću ipak videti tu prapostojbinu boginje Afrodite, počeo sam uporno da pretražujem internet jer  – sedam dana je premalo da se vidi sve što čovek naumi, ali…

Ne može ni da se zamisli koliko je kiparskih čari u vansezonskim mesecima, na temperaturi od oko 20 stepeni. Raj za  Ruse, ali i za ostale hrabrije turiste, koje zatičemo kako se kupaju na Olimpion plaži, kojom se u Limasolu završava Promenada Molos sva u palmama. Zimskom suncu nisu odoleli ni Nemci, Šveđani i Bugari s kojima smo se na ležaljkama Navarije sunčali uz bazene okružene narandžama i limunovima. Mi smo, dakle, na ostrvu sa više od 340 sunčanih dana u godini…

Nas Srbe sama pomisao na Kipar asocira prvenstveno na one naše čuvene, iznete i nestale „kiparske pare“ za kojima su se neki nakon pada Miloševića dali u potragu u stilu Indijane Džonsa. Druge podseća na period nekih srpskih ambasadorovanja koja su se svela na šank i pijančenje, uz glavnu ceremoniju dočekivanja tajkunskog sina i estradne pevačice. Kad smo već kod estrade, Kipar je privukao i „srpsku majku“ da kupi kuću na ovom ostrvu, koje je očito postalo utočište i našim lovatorima, ali i brojnim Srbima koji su krenuli u talas iseljavanja 90-ih i nastavili do danas. Kažu da su ovde našli pristojno podneblje za rad i život. 

POZITIVNA ENERGIJA IZ „POLAKO“

Sleteli smo na aerodrom u Larnaki, na treće po veličini ostrvo u Mediteranu bogato rajskim peščanim plažama od kojih je čak 63 ima  „plavu zastavu“. Hotelski vozač, koji nas je dovezao do odredišta u Limasolu, uvodi nas u još jednu priču o izuzetno gostoljubivim ostrvljanima. Život na Kipru je, najkraće rečeno, opušten, bez gužve i jurnjave. Meštani razgovor počinju rečima „siga, siga“, što znači polako i opušteno. Prosto je neverovatna pozitivna energija koja isijava na svakom koraku: u Larnaki, Limasolu, Pafosu, Nikoziji,  na vrhovima Trodosa.

Jedno od obeležja Larnake je šetalište i duga peščana plaža Finikudes, koja se proteže od Trga Evropa do stare tvrđave u kojoj je smešten muzej. Ukoliko ste odseli u nekom drugom gradu Kipra, bus staje tačno na Finikudesu i najjeftinije je prevozno sredstvo. Nismo uzeli rentakar, jer  se i ovde vozi  kao u Engleskoj, što je još jedan podsetnik na nekadašnji britanski kolonijalizam, koji je okončan građanskim ratom, invazijom Turske, podelama…. 

Pogled na zatvorenu džamiju Kebir u centru Larnake, jednu od prvih sagrađenih u 16. veku s dolaskom Turaka, podsetio nas je da smo u zemlji „zamrznutog konflikta“. I to unutar Evrope i EU, a za koji  srpski „stručnjaci“, kad govore o rešavanju pitanja Kosova i Metohije, tvrde da ne postoji nigde u svetu. No, tek s odlaskom u Nikoziju imamo pravu sliku podeljenog, ili kako ovdašnji Grci kažu, okupiranog dela Kipra.

Nastavak teksta možete pročitati u 68. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“.