Nova.rs uskoro proslavlja tri godine od pokretanja portala. Šta su top priče koje ste izbacili i ključni događaji u razvoju koje biste izdvojili?
Portal je otvoren ekskluzivnom pričom o ubistvu Olivera Ivanovića, i ona je pokazala put kojim će se i nadalje kretati – hrabre, jasne, profesionalne priče koje predstavljaju maltene „šok terapiju“ za anesteziranu srpsku javnost. Bavili smo se i uvodom u „tajnu“ privatizaciju EPS-a, malverzacijama sa Rio Tintom, prisluškivanjem ruske opozicije u Srbiji, skrivanjem podataka o opremi i umrlima tokom vrhunca korona virusa, usput raskrinkavajući veze političara i kriminala i sumnjive tokove novca. Za sve to vreme bili smo na ulicama sa građanima kad god bi digli glas protiv neke nepravde. Trudili smo se uvek da u sferi kulture i zabave čitaocima donesemo priče sa svetski uticajnim umetnicima, ali i sa „bunkerisanim“ domaćim. Takođe, za nepune tri godine proputovali smo „pola sveta“ – od ratišta u Karabahu i Ukrajini, do glamura Vimbldona i, uskoro, Katara.
Danas je nova.rs u samom vrhu po čitanosti i broju jedinstvenih poseta. Šta je tajna ovog brzog pomeranja Nova.rs na Gemiusovoj listi?
Naš cilj je da čitaocima predstavimo ekskluzivne informacije iz sfere politike, biznisa i društva generalno, najkreativniji sadržaj iz „srpskog“ kutka interneta, najzabavnije priče iz šou-biznisa. Za razliku od drugih mejnstrim portala, mi koristimo nezavisnost od vlasti koju imamo kao medij iz United grupe, i znanje, iskustvo i kvalitet novinara da građanima ponudimo slobodne informacije. Komercijalni mediji na internetu u Srbiji su zarobljeni mediji – sloboda je naša ključna prednost. Prednost dajemo i organskom rastu, a ne onom koji se kupuje na Fejsbuku ili Guglu, zbog čega je naš uspon postepen i stabilan.
Kako vi čitate podatke o najposećenijim sajtovima u Srbiji? Šta domaća publika želi od internet sadržaja?
Internet publika u Srbiji robuje navikama koje teško menja. Zato portali koji su u vrhu po čitanosti veoma sporo (ili nikako) menjaju svoj uređivački pristup. Ma koliko se međusobno razlikovali i ponosili svojim autorskim pečatom, kontent im se suštinski ne razlikuje i bazira se na brzim i kratkim informacijama sa prizvukom senzacionalizma u informativnom delu i eksploataciji večitih tema – seksa i smrti – u „lajt“ delu. Publika to i želi, ali, istovremeno, publika konzumira ono što joj se servira. Kada bi većina ili makar najveći portali počeli da nude drugačiji sadržaj – i publika bi ga vremenom prihvatila. To, za sada, nije na vidiku.
Kako ste pomirili lake sadržaje, show i informativni sadržaj? Može li zajedno klikbejt i hard news?
Ne samo što može, nego, bojim se, i mora, da bi ispunio komercijalne targete kompanije. Naša politika je jednostavna: informativni sadržaj mora da ima informativne karakteristike – pouzdanost, jasnoću, ispravan kontekst i na kraju stav koji odražava uređivačku politiku redakcije. Neobavezni sadržaj – kakvog je takođe mnogo na našem portalu – mora da bude atraktivan i u naslovu i u sadržaju, ali ne sme (i neće nikad) biti uvredljiv, prostački ili da podstiče na nasilje ili mizoginiju.
U septembru ste redizajnirali portal. Kako reaguju publika i oglašivači?
Dugo očekivani redizajn portala doneo je i novu publiku i novi pristup temama u redakciji, a naročito načinu na koji ih plasiramo, sa mnogo većim akcentom na vizuelni sadržaj. Reakcije oglašivača su pozitivne: moderniji, dinamičniji i šareniji lejaut značajno povećava i pristupačnost kontentu i njegovu atraktivnost, što im je bitno. I reakcije publike su slične.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs