Slobodno fluktuirajući kurs je najbolji za Srbiju
Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, bivši član Saveta Narodne banke Jugoslavije
Politiku upravljanja deviznim rezervama je u nadležnosti Izvršnog odbora NBS (guverner i tri viceguvernera). Guverner podnosi izveštaj Savetu guvernera jednom u tri meseca i sve se formalno završava u okviru NBS. Svedočenja guvernera pred nadležnim parlamentarnim odborom, gde bi bio izložen unakrsnoj vatri pitanjima članova odbora, kod nas nema
Da li su devizne rezerve (uključujući i zlatne) dovoljne za odbranu kursa i da li je ovaj kurs uopšte realan?
Nivo neto deviznih rezervi NBS (11,37 mlrd. iz februara) je dovoljan za odbranu kursa dinara koji je de facto fiksan, a prema klasifikaciji MMF-a de iure fluktuirajući. S obzirom na to da je Srbija počev od 2000. zaključivala sa MMF-om različite tipove aranžmana, uključujući poslednji u formi „čuvarkuća“, primetno je da MMF nikada nije postavljao pitanje adekvatnosti politike kursa koju vodi NBS. U javnim nastupima sam još od 2000. iznosio stav da je režim slobodno fluktuirajućeg kursa najbolje rešenje za Srbiju na dugi rok, jer je kurs je uvek realan. Argumenti za to su postali još jači nakon svetske ekonomske krize 2008. jer se ispostavilo da su najmanje štete od te krize pretrpele zemlje koje su primenjivale taj režim deviznog kursa i ostvarivale rast realnog BDP-a uglavnom na podlozi rasta izvoza. Poljska je najbolji primer. Taj režim primenjuje od 2000.
Ukoliko zemlja nema moćan izvozni sektor, a priliv deviza potiče od jednokratnih transakcija – strane direktne investicije ili zaduživanja u inostranstvu, onda ona postaje zarobljenik režima fiksnog deviznog kursa. Prilika je propuštena, a sada, u uslovima visokog stepena neizvesnosti, razmišljanje o prelasku na drugi režim postaje besmisleno. Režim fiksnog kursa u Srbiji je bio i ostao eldorado za uvoznike, domeće dužnike, itd.
Da li je trebalo da NBS napravi sastanak sa stručnjacima da se vidi šta treba činiti, ili je za to dovoljan Savet guvernera?
To je pitanje za guvernera i predsednika Saveta guvernera. Meni, kao bivšem članu Saveta Narodne banke Jugoslavije bilo bi dragoceno da čujem argumente specijalista za pojedine segmente finansijskih tržišta.
Kako to rade u američkom FED-u?
Tokom postdoktorskih studija na Stanford univerzitetu (SAD) uverio sam se da Sistem federalnih rezervi (FED) praktikuje pozivanje profesora i istraživača sa elitnih univerziteta i instituta da daju svoje mišljenje o pitanjima koja su bitna za odluke Odbora guvernera FED-a. Da bi minimizovali rizik greške prilikom donošenja odluka koje se odnose na formulisanje i sprovođenja monetarne politike, nastoje da čuju argumente ekonomista van FED-a, koji zagovaraju različite koncepcije i rešenja. Negovanje te prakse je prirodno jer predsednik Odbora guvernera i njegovi članovi su vrhunski profesionalci sa briljantnim karijerama, kojima nije motiv naknada koju će ostvariti obavljajući tu javnu funkciju, već prestiž. To što ih nakon propisane pauze od momenta prestanka obavljanja te funkcije angažuju na visokim, dobro plaćenim, pozicijama finansijske institucije i kompanije iz realnog sektora je samo potvrda zdravog pristupa da se plaća faktičko znanje koje ti pojedinci mukotrpno stiču decenijama. Nakon krize potrebna su sofisticirana znanja da bi se procenili dolazeći rizici i donele pravovremene odluke radi sprečavanja novih lomova na finansijskim tržištima. Toliko hvaljeni modeli za prognoziranje recesije do 2008. više ne pomažu, već uočavanje mnoštva ranih signala za izbijanje nove recesije ili svetske ekonomke krize, i to na osnovu izuzetno dobrog poznavanja fundamentalnih ekonomskih disciplina i specijalističkih znanja koja se odnose na pojedine segmente tržišta. Ovo u cilju pravovremene primene mera koje će onemogućiti nastajanje novih špekulativnih balona. Najnoviji sindrom „inverzne krive prinosa“ kod državnih obveznica je samo jedan od tih signala; prinos na kratkoročne hartije od vrednosti (HoV) je ponekad veći od prinosa na dugoročne HoV. A tek masovan otkup sopstvenih akcija velikih kompanija…
Da li je realna promena Zakona o NBS da bi se mogle koristiti devizne rezerve za podršku privredi i da li je to uopšte dobro?
Devizne rezerve se mogu striktno koristiti za održavanja eksterne likvidnosti zemlje, stabilnosti deviznog kursa i stabilnosti bankarskog sistema. Sve van toga je apsurdno.
Racionalno pitanje je da li NBS uspešno upravlja deviznim rezervama? Po osnovu plasmana u inostrane HoV i kamata na devizna sredstva NBS je prema poslednjim objavljenim podacima za prvih šest meseci 2019. ostvarila prihod u neto iznosu od 43,2 mln. evra. S obzirom na to da su prinosi na državne HoV industrijskih zemalja u prvom kvartalu 2020. drastično smanjeni ili su u negativnoj zoni, prihod NBS po tom osnovu će značajno opasti. Prinosi na američke državne HoV sa ročnošću od pet godina ovih dana iznose 0,37%. Prinos na desetogodišnje obveznice Nemačke je negativan: -0,40%, a i prinosi na državne HoV u Velikoj Britaniji su prvi put ispod nule. U strukturi deviznih rezervi NBS efektiva i devize činile su u februaru ove godine 89,13%, pa je pitanje da li će NBS dobro upravljati, tako da pad prihoda po osnovu plasmana deviznih rezervi bude manji. Politika upravljanja deviznim rezervama je u nadležnosti Izvršnog odbora NBS (guverner i tri viceguvernera). Guverner podnosi izveštaj Savetu guvernera jednom u tri meseca i sve se formalno završava u okviru NBS. Svedočenja guvernera pred nadležnim parlamentarnim odborom, gde bi bio izložen unakrsnoj vatri pitanjima članova odbora, kod nas nema.
Bez promene ustavnog položaja NBS, koju sam javno izneo i u SANU, ništa se neće promeniti, a poreski obveznici će dalje plaćati glomaznu i skupu upravljačku strukturu u NBS, sastavljenu od tri organa i devet funkcionera. Zakon o NBS su menjale vladajuće koalicije uglavnom kada treba imenovati svog guvernera i posledično ostale funkcionere u NBS.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
