Prema podacima Agencije za privredne registre, koja je analizirala finansijske izveštaje privrednih društava u 2013. godini, najznačajniji uzrok gubitaka javnih preduzeća nalazi se u stavci „ostali gubici“, a što se pre svega odnosi na otpise potraživanja, koji su iznosili čak 67 milijardi dinara. Ovaj podatak je više nego dovoljan da se pokrene tema ogromnih potraživanja koja javna preduzeća imaju prema domaćinstvima, privredi, drugim javnim preduzećima i preduzećima u restrukturiranju, čime će se „Nova ekonomija“ detaljnije baviti u narednim brojevima. Ova potraživanja u nekim slučajevima premašuju čak i dugove javnih preduzeća, koji se, po pravilu, pokrivaju iz budžeta i koji su gurnuli državu na ivicu krize javnog duga.
Vođenje socijalne politike kroz javna preduzeća, držanje cena njihovih usluga ispod troškova proizvodnje i tolerisanje neplaćanja, postali su zaštitni znak svih vlada decenijama unazad.
Tako najveći prošlogodišnji gubitaš, Srbijagas, koji je napravio gubitak od čak 50 milijardi dinara u prošloj godini i koji ima oko milijardu evra duga, potražuje oko 80 milijardi dinara od domaćinstava, privatnih preduzeća i pre svega preduzeća u restrukturiranju. Potraživanja Elektroprivrede Srbije do 31. maja 2014. iznosila su čak 85 milijardi dinara. Verovatno da veliki broj domaćinstava nema dovoljno velike prihode da može da plaća punu cenu struje i gasa, ali u nedostatku socijalnih karata, komunalije ne plaćaju ni oni koji dovoljno zarađuju.
Slična situacija je i na lokalnom nivou, odnosno u javnim komunalnim preduzećima. Na primer, Beogradske elektrane, kao i ostale toplane po Srbiji, iz godine u godinu u grejnu sezonu ulaze sa dugom prema Srbijagasu i drugim dobavljačima, a oni sami ne mogu da naplate grejanje koje su isporučili. Tako potraživanja JKP Beogradske elektrane od 13,2 milijarde dinara prevazilaze njihov dug. Slično je i sa beogradskim Infostanom, kome građani duguju čak 20 milijardi dinara.
Iz ovoga proizlaze skoro pa redovni reprogrami, u kojima se otpisuju delovi duga i kamate za neplatiše. Javna preduzeća pokušavaju da naplate bar nešto, ali istovremeno šalju poruku redovnim platišama da se mnogo bolje finansijski prolazi ako se računi ne plaćaju na vreme.
Tekst možete pročitati i na websajtu javnapreduzeca.rs
Ovaj projekat „Javna preduzeća – milionski gubici u medijskoj tišini“ finansira Evropska unija kroz program „Jačanje slobode medija u Srbiji“ kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji, a realizuje EPTISA Servicios de Ingenieria.
Ovaj tekst je napravljen uz podršku Evropske unije. Sadršaj ovog
dokumenta je isključivo odgovornost Business Info Group, izdavača „Nove
ekonomije“ i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske
unije.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
