Rast zarada u evrima pokazuje samo koliko više evra građani mogu da kupe za prosečnu zaradu, ali ne i koliko više proizvoda mogu sebi da priušte
Približavanje desetogodišnjice vlasti SNS predstavlja dobar povod da se napravi presek ostvarenih rezultata u različitim oblastima, uključujući i rast zarada. Ovakve analize su naročito korisne s obzirom na to da se u javnosti od strane vlasti podaci često prezentuju selektivno, a ponekad se navode nerelevantni ili pogrešni podaci, kako bi se rezultati vlasti predstavili što boljim.
U ovom tekstu se, na osnovu zvaničnih domaćih i međunarodnih podataka, analizira rast prosečnih realnih zarada i zarada u evrima u Srbiji u periodu 2012-2021. godine i poredi sa rastom u susednim zemljama. Potom se upoređuju najnoviji podaci o prosečnim i minimalnim zaradama u evrima u Srbiji sa susednim zemljama. Na kraju se analizira kretanje zarada u Srbiji po sektorima svojine i privrednim delatnostima.
Realni rast prosečnih zarada u određenom periodu pokazuje koliko je povećana kupovna moć prosečne zarade, odnosno koliko je moguće kupiti više proizvoda u, na primer, 2021. nego u 2012. godini. S obzirom na to da zarada čini oko 50 odsto ukupnog dohotka građana, kretanje realnih zarada predstavlja dobar pokazatelj promene životnog standarda u određenom periodu. Realne zarade u Srbiji su od 2012. do 2021. godine povećane za 26 odsto, što znači da su prosečno godišnje rasle za 2,6 odsto. Rast zarada tokom navedenog perioda bio je izrazito neravnomeran, jer su zarade između 2012. i 2017. godine realno opale za 1,8 odsto, da bi od 2017. do 2021. ostvarile kumulativno realno povećanje za 29 odsto.
Rast realnih zarada bio je sličan dinamici BDP, s time što su do 2007. godine zarade rasle sporije, a nakon toga brže od rasta BDP. Ostvareni realni rast u periodu 2012-2021. može se oceniti kao solidan rezultat, ali nikako kao najbolji u istoriji. Realne zarade u Srbiji su od 2000. do 2012. godine povećane za čak 184,6 odsto, što znači da su rasle prosečno 9,1 odsto godišnje. Čak i ako se pretpostavi da je stvarni rast, zbog promena metodologije, suzbijanja sive ekonomije i dr. bio manji za 25 odsto, dobija se da je prosečan godišnji realni rast zarada između 2000. i 2012. godine iznosio sedam odsto, što je višestruko brži rast nego od 2012. do 2021. godine.
ŠTA SVE MOŽEŠ SA EVROM
Prosečne zarade u evrima su u periodu 2012-2021. godina povećane za oko 52 odsto, što znači da su rasle duplo brže nego realne zarade. Znatno brži rast prosečnih zarada u evrima od rasta realnih zarada posledica je politike kursa dinara koja podrazumeva fiksan nominalni kurs dinara prema evru, dok inflacija raste iz godine u godinu. Rast zarada u evrima je važan pokazatelj promena međunarodne cenovne konkurenosti privrede Srbije, ali nije dobar pokazatelj promene standarda građana. Rast zarada u evrima pokazuje samo koliko više evra građani mogu da kupe za prosečnu zaradu, ali ne i koliko više proizvoda mogu da kupe. U uslovima jačanja realne vrednosti dinara u odnosu na evro, osim što rastu zarade u evrima, rastu i cene proizvoda u evrima, pa jedan evro u 2021. godini ima znatno manju kupovnu moć nego pre nekoliko godina.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
