Kao neko ko je nekoliko godina radio na razvoju vakcina mogu da kažem da taj proces nije nimalo jednostavan niti brz i može da potraje i po 20 godina. Teoretski minimum je 18 meseci, a treba imati u vidu i da za neke bolesti nikada nismo ni uspeli da napravimo efikasnu vakcinu. Recimo danas, 17 godina nakon epidemije SARS-a, vakcina još nije završena, kaže dr Glišović
Dok se ceo svet bori sa korona virusom, tim stručnjaka pokušava da nađe lek za ovu pošast koja je dosad odnela na hiljade života. Kao bomba u SAD, ali i širom planete, odjeknula je vest da je lek pod nazivom „remdesivir“ farmaceutske kompanije Gilead, pokazao pozitivna dejstva u izlečenju pacijenata koji su se borili za život usled infekcije. Na njegovom kliničkom ispitivanju radi i naše gore list, dr Dejan Glišović, koji od 2006. godine živi i radi u Čikagu. Prvi rezultati pokazuju da novi lek može skratiti dužinu oporavka pacijenata za oko 30 odsto.
„Remdesivir“ je bio tema dana kada je vest objavljena, ali je jasno naglašeno da je lek još u fazi ispitivanja i da će se tek videti kako će se u praksi pokazati. Ovo u svakom slučaju jeste dobar napredak s obzirom na to da do sada nije bilo nijednog leka koji je imao potvrđenu efikasnost protiv aktuelnog virusa i ovo je prvi koji je zvanično odobren od strane FDA. To međutim ne znači da će i ovaj lek biti neko konačno rešenje za pandemiju, daleko od toga, objašnjava u intervjuu za „Novu ekonomiju“ doktor Glišović, koji radi u Pharmaceutical Research Associates, jednoj od top pet organizacije za klinička istraživanja (CRO) u SAD. PRA Health Sciences je multinacionalni CRO sa sedištem u Raleighu, Severna Karolina. Osnovana je 1982. godine i do kraja 2019. godine zaposlila je oko 15.800 ljudi. Godišnji prihod PRA Health Sciences u 2018. godini bio je 2,8 milijardi USD. Pre PRA dr Glišović je radio u IQUIA, drugoj od pet vrhunskih CRO u SAD.
Nova ekonomija: U srpskoj javnosti reč „remdesivir“ odjeknula je kao spas usred pandemije COVID-19. O kakvom je leku reč i koliko je efikasan?
Dejan Glišović: Reč je o antivirusnom leku koji je prethodno razvijan za terapiju hepatitisa C i ebole, gde nije bio uspešan, ali je pokazao ohrabrujuće dejstvo protiv aktuelnog virusa SARS-CoV-2 (Severe Acute Respiratory Syndrome Coronavirus 2). Konačnu efikasnost još ne znamo, jer je lek korišćen na ograničenom uzorku pacijenata gde je ubrzao oporavak bolesnika za oko 30 odsto, ali još uvek nije zaključeno da li i za koliko smanjuje smrtnost. Remdesivir je za sada odobren samo za pacijente u najtežem stadijumu bolesti u kome je efikasnost antivirusnog leka limitirana, jer u toj fazi ljudi umiru ne zbog samog virusa, već zbog oštećenja vitalnih organa prouzrokovanih preteranom reakcijom imunog sistema, što se tretira drugim lekovima. Generalno, antivirusni lekovi deluju samo na inhibiciju replikacije virusa i obično imaju najveću efikasnost ako se daju u ranijoj fazi, dok se virus još nije masovno razmnožio i napao pluća i druge organe. Studije sa ranijim početkom primene su još uvek u toku i videćemo kakvi će biti rezultati.
NE: Jeste li očekivali toliko interesovanje za lek u Srbiji?
Dejan G: Nisam očekivao, a nisam za to ni znao. Sa mnom je kontaktiralo nekoliko novinara sa molbom da dam izjavu nakon što je objavljeno odobrenje od strane FDA, što sam i učinio. Međutim, iznenadilo me je kad su prijatelji počeli da mi javljaju da se ta vest prepisuje i vrti na svim mogućim medijima, najčešće uz nerealne i bombaste naslove ispunjene preuranjenim optimizmom, sa primesama lokalpatriotizma. To što jedan Srbin radi na razvoju leka ne znači automatski da će taj lek garantovano biti uspešan. Voleo bih da javnost zna objektivne činjenice koje sam naveo u tih nekoliko izjava, a koje nisu u izvornom obliku ušle u naslove. Znači, niti ja „pravim“ taj lek (kako su pojedini naslovi sugerisali), niti sam vođa tima koji ga ispituje. Istina je da ja radim u istraživačkom timu kao Medical Director, ali ta funkcija ne predstavlja rukovodeću, nego isključivo stručnu ulogu (odlučujem o medicinskim pitanjima u studiji i odobravam terapiju za pacijente). Takođe nemam nikakvog finansijskog interesa u smislu da li će lek biti odobren ili ne, jer ne radim direktno za proizvođača (Gilead) već za nezavisnu ekspertsku firmu (PRA) čiji je posao da kontroliše bezbednost pacijenata i pravilno izvođenje studije. To je, prema propisima za izvođenje kliničkih studija, uslov da bi FDA razmatrao podatke koje im proizvođač dostavi.
Nastavak teksta možete pročitati u 71. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Draga Biljana,
Ama baš,si sve rekla!
Kratko, jasno i glasno, da svi znaju!.
Po podacima evropskih odgornih institudija 1/3 je na ivici gladi a 1/4 u Srbiji je gladna.
Ne živimo svi u krugu dvojke. Samo u Nišu i Kruševcu, država Srbija duguje više milijardi dinara
radnicima.
„ONI KOJI MIRNU REVOLUCIJU ČINE NEMOGUČOM NAPRAVIĆA NASILNU REVOLUCIJU NE NEIZBEŽNOM“ Džon Kenedi