Srpske kompanije žele brz profit

Fokus na brzom, kratkoročnom stvaranju profita prilično je prisutan na srpskom tržištu. Krivica nije samo na strani poslovne zajednice. Vlada bi trebalo da radi na stvaranju okruženja u kojem će dugoročna održivost poslovanja, kao i društvena odgovornost, biti nagrađene

Angažovanost menadžmenta, smatra Andrij Martinenko, konsultant za održivi razvoj/KDO pri ambasadi Švedske u Beogradu, najveća je prednost koju jedna kompanija može da ima kako bi bila održiva. „Mapiranje uticaja aktivnosti jedne organizacije, od dizajna do pakovanja, od vozača do direktora, kao pokazivanje spremnosti menadžmenta na razgovor, jedini je način na koji se može dizajnirati program održivosti od kog će koristi imati kako društvo, tako i sama kompanija“, kaže Martinenko.

NE: Koji su globalni trendovi kad je u pitanju korporativna društvena odgovornost u 2014. i u godinama koje dolaze?

Andrij Martinenko: Sve što se dešava na polju održivog poslovanja, korporativne društvene odgovornosti (KDO), po mom mišljenju može da se svede na dve osnovne tendencije. Prvo, najuspešnije kompanije pomeraju se od reaktivnog pristupa, koji je karakterisao početke korporativne odgovornosti, ka proaktivnom. To se može ilustrovati kroz pojavu potpuno nove klase inovativnih preduzeća u kojima benefiti održivosti nisu nusprodukt, već osnovna poslovna ideja. Dok je filantropija ranije smatrana trošenjem novca, moderni, proaktivni pristup bavi se načinom na koji se stvara novac. Majkl Poter, čuveni poslovni konsultant to je nazvao „stvaranjem zajedničke vrednosti“.

Drugo, KDO koja se obično tretira u kompanijama kao zadatak za sebe, posebnog odeljenja u okviru kompanije, danas se prožima kroz celu organizaciju, prisutna je kako u lancu snabdevanja, tako i u svakodnevnim obavezama zaposlenih.  Ta tendencija se odražava kroz diversifikaciju posla eksperata za održivost (od eksperata za KDO generalno, do eksperata za ljudska prava, životnu sredinu, antikorupciju).

Generalni trend pokazuje da su najnaprednije kompanije shvatile svoju ulogu građanina sveta i pronalaze načine da to inkorporiraju u svoje poslovne modele.

NE: Kako kompanije danas mogu da predstave javnosti svoje korporativno društvene obaveze na efikasniji način?

A. Martinenko: Kad kompanije izveštavaju o svojim KDO aktivnostima, uvek je prisutna dilema između toga da se saopšti sažeta novinarska priča, ili potpuni izveštaj koji često može da bude komplikovan za javnost. Po mom mišljenju, obe metode treba da se koriste, svaka za svoju publiku. Ali, ono što je najvažnije u oba slučaja jeste da budu iskrene. U izveštaju ne sme da se spomene ništa što nije sto odsto istinito.

Nastavak teksta možete pročitati u dvanaestom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“