Želimo na prostor bivše Jugoslavije
Cementare u Srbiji i regionu su jako dobro pozicionirane jer nisu ništa drugačije od cementara u zapadnoj Evropi, čak bih rekao da je u njih više ulagano i da su bolje održavane jer su strani investitori ovd...
Šta je potrebno da bi kamenčić oborio diva?
Zašto neko voli da sluša Cecu, a neko drugi Rahmanjinova? Zašto neko glasa za vlast, a neko drugi za opoziciju? I može li da se unapred prepozna poslednje zrno peska na pretrpanoj gomili koje će srušiti celu konstrukciju, kako u društvu, tako ...
Džulijan Asanž je jednom prilikom izjavio otprilike sledeće: Da nisam verovao i radio na nekim idejama koje su bile potpuno sulude, taško da bih išta postigao u životu. Za razliku od ove Asanžove ideje da treba pratiti svoje „srce“ ili „gut feelings“, ponekada i nasuprot razumu, ljudi, po pravilu, više vole sigurnost, pouzdanost i predvidljivost. Izaći iz rutine, napustiti „zonu komfora“, otkrivati nešto novo i učiti, ipak zahteva napor i izvestan rizik. Rizik da naša postojeća uverenja previše „razdrmamo i rasklatimo“ i da moramo u korenu da se menjamo, kao i rizik da nas naše okruženje više ne prihvata ili kritikuje, ili rizik da zbog promenjenih uverenja moramo nešto da menjamo u svojoj životnoj rutini (da tražimo drugi posao, drugo prebavalište, druge prijatelje…). Logično, možemo da se zapitamo, zašto bismo to radili? Zar nam nije bolje da prebivamo u poznatom i sigurnom i da „ne talasamo“ mnogo?
RUTINA I TEORIJA HAOSA
