Da li će preduzeća koja su sad već više od decenije u takozvanom restrukturiranju najzad biti likvidirana ukoliko ne nađu kupca i ne uspe plan reorganizacije, ili će država i dalje nastaviti da u njih sipa novac? Državni zvaničnici ponovo obećavaju da će se sada zakon poštovati i da više nema zaštite od poverilaca, dok ekonomisti prognoziraju da će se nastaviti po starom
Najproblematičnija preduzaća u Srbiji do kraja maja 2016. godine su zakonom bila zaštićena od naplate poverilaca, a od maja mole poverioce da ih ne oteraju u stečaj. Koliko će u tome biti uspešna, znaće se narednih meseci, kada će većina od njih početi da sprovodi famozni UPPR – Unapred pripremljeni plan reogranizacije. Koliko će ta formula biti spasonosna, zavisiće ne samo od dobre volje poverilaca, već i od sposobnosti menadžmenta da davljenike izvuku „na suvo“.
Na spisku preduzeća u restrukturiranju koje je država štitila od poverilaca bilo je 17 preduzeća koja su označana kao strateški važna. Nejasno je zbog čega su se neka od njih našla na tom spisku, jer jedino po čemu mogu da budu od posebne važnosti za državu je broj njihovih radnika, odnosno potencijalnih glasača, jer ta preduzeća zapošljavaju oko 22.000 ljudi. Međunarodni monetarni fond, sa kojim Srbija ima trogodišnji aranžman iz predostrožnosti, nisu interesovale pojedinačne firme, već njihov učinak na budžet i stoga je insistirao da konačno prestane bilo kakvo izdvajanje iz državne kase za veštačko održavanje u životu preduzeća koja nemaju nikakvu perspektivu. Da nije bilo tog pritiska, verovatno bi nekim novim zakonom najveći dužnici i gubitaši dobili novu zašitu od poverilaca.
Država je najveći poverilac i njena potraživanja su oko dve trećine ukupnih dugova preduzeća sa spiska zaštićenih, koji iznose oko četiri milijarde evra. Za sva preduzeća koja su bila na listi zaštićenih – Petrohemija, Grupa Zastava vozila, Industrija kablova Jagodina, RTB Bor, FAP, Trajal, Fabrika maziva, Prva petoletka, PPT Zaptivci Trstenik, PPT Servoupravljači Trstenik, Jumko, Prva iskra, PKB, Politika AD, Ikarbus, Galenika i Resavica, od 2008. do 2013. je, prema podacima Ministarstva privrede, iz budžeta dato 34,32 milijarde dinara. U 2015. su prema programu sa MMF-om subvencije smanjene na 437,4 miliona dinara, a Resavica je po posebnom programu Ministarstva energetike dobila 4,47 milijardi dinara. Ove godine, izuzimajući Resavicu, sva preduzeća su skinuta sa državnih jasli. Ostali veći poverioci tih velikih gubitaša su EPS, komunalna preduzeća, Poreska uprava, Fond za razvoj, Srbijagas, banke, dobavljači i osiguravajuće kuće.
Pre isteka zaštitnog roka pokrenut je stečaj samo u Prvoj iskri Barič i Zastava grupi, dok su Holding preduzeće IHP Prva petoletka, PPT Servoupravljače i PPT Zaptivke kupili zaposleni u tom trsteničkom sistemu. Oni su osnovali konzorcijum, zakupili objekte i opremu i nastavili proizvodnju. To se pokazalo kao dobar model, jer je posao dobilo 800 ljudi koji zarađuju ne samo za plate, već i za izmirenje svih tekućih obaveza.
Nastavak teksta možete pročitati u 32. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
