Šta je treća digitalna revolucija

U osnovi digitalne revolucije stoje informacije kao suštinski izvor vrednosti. Specifičnost ove revolucije je što su konzumenti informacija istovremeno i kreatori podataka, pre svega kroz društvene mreže. I to se dešava u realnom vremenu, u trenutku stvaranja informacije, ona je dostupna i drugima. Podaci i informacione tehnologije se prvi put koriste ne samo da bi se poslovni proces učinio efikasnijim, već da bi se posao radio na potpuno drugi način

Informacije postaju osnovni izvor vrednosti, a informacione tehnologije nisu više samo sredstvo za povećanje efikasnosti poslovanja i smanjenje troškova, već kreiraju novi način poslovanja, nove usluge i novu vrednost. O tome šta sa sobom nosi treća digitalna revolucija i da li je srpska privreda spremna da prihvati novi koncept poslovanja, za „Novu ekonomiju“ govori Dragan Stokić, generalni direktor Atos Srbija, srpske podružnice francuske globalne IT kompanije sa oko 80.000 zaposlenih

Kako se IT industrija nosi sa ekonomskom krizom?

Iz godine u godinu sve je veći pritisak konkurencije i dolazi do pada cena. Zato da biste samo održali isti nivo poslovanja, dakle da ne zabeležite pad prometa, morate da dobijate sve više poslova. Najveći je problem kako ostvariti rast i to je ujedno najveći izazov i za velike svetske kompanije na zapadnim tržištima. Region Jugoistočne Evrope je i dalje tržište koje se razvija i ima dosta mogućnosti za rast, jer nisu još sve oblasti pokrivene informacionim tehnologijama, nisu automatizovani sistemi i nije završena poslovna infrastruktura. Prema jednoj studiji, za Rumuniju se u narednih godinu ili dve predviđa rast od čak osam odsto. U ostalim zemljama regiona se predviđa rast od oko dva, tri odsto, što nije loše za IT sektor.

IT sektor se često pominje kao velika šansa za srpsku privredu, posebno jer je pre nekoliko godina njen devizni priliv premašio prihode od izvoza malina koje važe za tradicionalni srpski izvozni proizvod. Da li je to tako?

Informacione tehnologije su svakako snaga Srbije, ali može biti mnogo bolje. Ima mnogo ljudi koji rade uglavnom za inostranstvo, gde se koristi činjenica da je cena jednog IT stručnjaka u Srbiji daleko manja nego u Evropi. Mnogi mladi ljudi se sami organizuju i nalaze poslove u inostranstvu. Malo velikih kompanija dolazi ovde da pravi svoje „near shore“ centre. Ključ je privući velike evropske i svetske kompanije koje bi došle ovde i otvarale centre i tako omogućile našim mladim stručnjacima da rade u jednoj svetskoj firmi, ali u Srbiji.

Kako privući takve investicije?

Treba nam bolji obrazovni sistem koji bi bio još fokusiraniji na proizvodnju IT stručnjaka. Dobar primer su Tehnički fakultet u Novom Sadu i firma Šnajder elektrik za koju tamo radi više od 1.000 stručnjaka na razvoju pametnih mreža koje njihova centrala plasira širom sveta. Fakultet je uveo smer na kome se izučavaju predmeti koji su potrebni za taj posao. Ključ je takva saradnja privrede i fakulteta. Tu bi trebalo da se uključe i privatni fakulteti. Na primer, pojava privatnog računarskog fakulteta je indukovala da se profesori na beogradskom ETF-u organizuju i formiraju odsek za softversko inženjerstvo koji je vrlo kvalitetan smer i koji funkcioniše kao privatni fakultet pošto se plaća, ali ga je teško upisati, kao i smerove koji se ne plaćaju.

Nastavak teksta možete pročitati u dvadesetdrugom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“