Statistika u službi politike

Ministarstvo finansija je u periodu nakon 2015. godine mesečno izveštavalo o postignućima ekonomije Srbije. Tako ste mogli da vidite ko su najveći izvoznici, kakvo je detaljno stanje javnog duga, javnih finansija i dr. Nekako sa početkom krize, prezentacija koja je išla uz makroekonomske podatke koje ministarstvo objavljuje, nestala je sa sajta. Nema više ni arhive veoma korisne publikacije Bilten javnih finansija (dostupan je samo poslednji broj), ili pak izveštaj o kretanju javnog duga pre avgusta 2012.

Živimo u digitalnoj eri u kojoj je korišćenje podataka i tehnologije pomerilo granice kako poslovanja, tako i svakodnevnog života. Korišćenjem, na primer, prediktivne analitike i „big data“ možete da predvidite ponašanje potrošača, da im ponudite specifične proizvode i usluge u trenutku kada im je to potrebno. Jednom rečju, potpuna personalizacija poslovanja, ukoliko je to potrebno. Pomoću raznih servisa možete da vidite da li je na nekoj lokaciji u određenom trenutku previše ljudi, pa da tako odlučite da li da je posetite ili ne. Tehnologija je korišćenjem podataka olakšala život. Nekima je, možda, i otežala život.

Pre samo dvadesetak godina izgleda da je političarima bilo mnogo lakše. U nemogućnosti da građani provere njihove tvrdnje i relevantnost izvora podataka, političari su mogli da saopšte bukvalno bilo šta. Danas, uprkos ograničenim medijskim slobodama u pojedinim zemljama sveta, postoje kanali komunikacije preko kojih je moguće deliti informacije i saopštiti drugačije mišljenje. 

Političari se u takvim zemljama trude da ograniče rad takvih servisa, da kreiranjem lažnih vesti „zagade“ medijski prostor, da skrivaju podatke od javnosti ili da ih čak krivotvore. I po pravilu, što je tendencija ka diktaturi kao načinu vladanja u toj zemlji veća, veći je i atak na „slobodan protok istinitih informacija“. Na sve to, u periodu prosperiteta, informacije o tome se munjevito brzo i efikasno plasiraju (političari obično takve informacije saopštavaju pre zvaničnih institucija) dok se u periodu loših rezultata oni kriju i ignorišu.

Pre samo nekoliko meseci usred pandemije COVID-19 virusa, predsednik Aleksandar Vučić je u jednom od svojih mnogobrojnih obraćanja građanima Srbije saopštio fenomenalnu vest da je Srbija u prvim kvartalu 2020. godine zabeležila rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od čak 5%. Uspeh za pohvalu, ako se ima u vidu pandemija od sredine marta 2020, reklo bi se na prvi pogled. Kako je to moguće? Šta je tajna uspeha? Koji su to sektori doprineli rastu? Ovo su samo neka od pitanja koja su ostala otvorena, jer zvaničnih podataka o tome još dugo nije bilo. 

A kad je Republički zavod za statistiku konačno objavio zvanične podatke, ekonomski stručnjaci su, videvši podatke, počeli da daju objašnjenja da ovo i nije tako spektakularan rezultat. Na primer, Rumunija je imala rast 2,7%, Bugarska 2,4%, Mađarska 2%. Takođe, Srbija je u prvom kvartalu 2019. godine imala veoma nizak rast BDP te je poređenje „kvartal na kvartal“ dalo ovako visoku stopu. I još mnogo objašnjenja koja su se sva slagala u jednom: ovakav dobar rezultat nije posledica ekonomske politike Vlade, već objektivnih okolnosti. Međutim, sve to više nije bilo tema, jer je tema bila samo da se saopšti dobra vest.