Stefan Arsenijević i Dimitrije Gašić

Imam osećaj da nove generacije vode računa o tome da ne pokažu svoje slabosti, otkriju nezadovoljstvo. Da ne pokažu emociju jer je to znak slabosti. To je suprotno mojoj generaciji koja nije imala problem da pati javno. Nije reč o generacijskom jazu, već je pitanje komunikacije koju nove generacije koriste. Ipak, mislim da bez tih ljudi promene u našem društvu nisu moguće

Do Stefana Arsenijevića smo jedva uspeli da dođemo, poslednjeg dana roka za odlazak novina u štampu. Ne zato što se do zvezda teško stiže ili zato što su rokovi tesni. On ovih dana ni sam ne zna u kojoj zemlji leže u krevet, a u kojoj se budi. Reditelj višestruko nagrađivanog filma „Strahinja Banović” i profesor na Fakultetu dramskih umetnosti na intervju je stigao nekoliko sati pošto se vratio iz Bugarske. Tamo se, zajedno sa delom ekipe filma „Strahinja Banović”, poklonio publici Sofia film festivala Varna 2022. Dva dana pre toga, u Belgiji je pomenuti film dobio nagradu za najbolji scenario. Malo pre toga, osvojio je nagradu „Milutin Čolić” za najbolji većinski srpski film u programima 50. Festa 2022. A kad već nabrajamo, osvojio je i gran-pri na festivalu u Karlovim Varima, kao i specijalno priznanje za kameru i nagradu za glavnu mušku ulogu. Dakle, pravi trenutak za predah i sređivanje utisaka.

Kako je bilo u Karlovim Varima, Itan Houk vam je uručio nagradu za najbolji film?

Svetska premijera filma je uvek najvažnija i tu je najbitnije ući na velika vrata. Bili smo srećni uopšte što smo tamo. Sala koja prima dve hiljade ljudi bila je puna, utisci su bili fantastični i onda je otišao svako na svoju stranu. Međutim, zvali su me da mi saopšte da smo dobili nagradu za najboljeg glumca, da je moja supruga dobila specijalno priznanje za kameru i da treba da dođem. Na toj dodeli smo bili fokusirani na te dve nagrade i zateklo me je proglašenje za najbolji film. Zateklo me je i što treba da držim govor i što mi nagradu uručuje idol mog odrastanja Itan Houk. Posebno bih istakao njegov film „Posle svitanja”, sjajna melodrama, a to je žanr koji i mene zanima.

Da li ste imali prilike da razgovarate u jednom iznenađujućem i uzbudljivom momentu za vas?

Žao mi je što mu nisam rekao da je moja razredna u osnovnoj školi, negde pred ratove devedesetih, kada je trebalo da upišemo srednju, sazvala roditeljski sastanak i svima nama prikazala film „Društvo mrtvih pesnika”. Baš film gde je Itah Houk ostvario prvu veliku ulogu. Njena ideja tada bila je da pokaže koliko je važno da se ljudi bave onim što vole.