Gotovo polovina stanovnika starijih od 75 godina u Srbiji ne može sebi da priušti osnovna dobra i usluge, a to je procentualno četiri puta više nego u zemljama EU
Srbija spada u najstarije populacije u svetu – prosečna starost je 42,9 godina, a u 2016. godini svaki peti stanovnik ili 19 odsto ukupnog stanovništva imalo je 65 i više godina, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Većinu u ovom starijem stanovništvu čine žene – 57,5 odsto. One imaju i duže očekivano trajanje života, ali žive sa zdravstvenim teškoćama duže nego muškarci.
Projekcije za 2041. godinu pokazuju da će se udeo stanovništva starog 65 i više godina u ukupnoj populaciji povećati, a posebno žena i to onih starijih od 80 godina.
Ova situacija nije karakteristična samo za Srbiju – sa fenomenom starenja suočene su i bogatije zemlje, ali ono što se postavlja kao pitanje jeste kakav je kvalitet života starih, i da li su oni „društveni teret“ ili mogu da doprinesu razvoju društva.
Iznošeno odelo i jedan par cipela
Prema podacima istraživanja Republičkog zavoda za statistiku o prihodima i uslovima života, nedavno objavljenim na platformi MONS – Monitoring socijalne situacije u Srbiji, čak 45,3 odsto osoba starijih od 75 godina materijalno je uskraćeno, što znači da usled nedostatka sredstava ne mogu da priušte sebi osnovna dobra ili usluge, i to u dugom vremenskom periodu. Ovaj procenat u zemljama EU je svega 12,8 odsto.
„Razlika između Srbije i zemalja EU primetna je i u tome što se u Srbiji materijalna uskraćenost sa godinama starosti povećava, dok se u zemljama EU smanjuje. Primera radi, među osobama mlađim od 65 godina materijalna uskraćenost u Srbiji je 38,8 odsto, a u EU 18 odsto. Među osobama od 65 do 75 godina ovaj procenat u Srbiji je 42,7 odsto, u zemljama EU 14 odsto, a sa povećanjem godina starosti ova razlika se još produbljuje“, kaže za „Novu ekonomiju“ Marija Babović, urednica MONS-a i profesorka na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Poražavajući je podatak da više od četvrtine građana Srbije starijih od 65 godina ne mogu sebi da priušte dva para obuće u sezoni, a da trećina njih ne uspeva da zameni iznošenu odeću. Takođe, četvrtina njih nema mogućnost da se bar jednom mesečno okupi sa prijateljima na piću ili obroku.
U nezavidnoj situaciji su i muškarci i žene, ali su žene ugroženije: čak 25,2 odsto žena starijih od 75 godina izloženo je teškim oblicima materijalne uskraćenosti, u odnosu na 16,5 odsto muškaraca istog starosnog doba.
Žene gotovo za trećinu češće od muškaraca nisu u mogućnosti da samostalno troše manje količine novca bez konsultacija sa drugima, ređe mogu sebi da priušte odlazak na sportske ili kulturne događaje, da se okupe na piću ili obroku sa prijateljima ili porodicom, ali i da zamene iznošenu odeću ili da kupe dva para obuće (gotovo trećina žena ove starosne dobi u odnosu na četvrtinu muškaraca). Primetan je i obrazac ponašanja u formi samožrtvovanja, prema kome se starije žene odriču zadovoljavanja sopstvenih potreba kako bi pomogle deci, unucima ili drugim članovima porodice.
Nastavak teksta možete pročitati u 56. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
