Strancima se isplati, nama se ne isplati

Osim oko 350 miliona evra budžetskog prihoda, direktno i odmah, stručnjaci ne vide nijedan dobar razlog da se profitabilno preduzeće, i još prirodni monopolista, što Aerodrom „Nikola Tesla“ jeste, sada daje u dugogodišnju koncesiju. Takvih ponuda je inače veoma malo, pa se zato i javilo 27 zainteresovanih kompanija

Razumljivo je što Vlada Srbiji traži nove gazde za preduzeća koja prave velike gubitke i uzimaju  novac iz budžeta da bi isplaćivala radnike, ali ima slabe agrumente za pokušaj da Aerodrom „Nikola Tesla“ u Beogradu da pod koncesiju na dugi rok. To preduzeća je prirodni monopolista, jedan od najvažnijih strateških objekata Srbije, štetu su mu nanela ali ga nisu upropastila partijska kadriranja i brojne afere. Pravi profit, nije prezaduženo i ima sve uslove da napreduje. I pored toga, na predlog privatizacionog savetnika, francuske konsultanske kuće Lazard, Vlada je pokrenula koncesioni postupak  i oduševljena je što je 27 svetskih kompanija pokazalo interes da se nadmeće za koncesiju, od kojih se 25 kvalifikovalo za prvu fazu u tom postupku.

Predviđeno je da koncesija bude data na period od 25 godina, a budući koncesionar će imati obavezu da finansira aerodrom, razvija ga kroz izgradnju i rekonstrukciju, održava i upravlja njegovom infrastrukturom i obavlja delatnost operatera aerodoma. Ponude zainteresovanih koncesionara treba da stignu u junu, a ceo postupak da se završi do kraja ove ili početkom naredne godine. Pobednik će biti onaj ponuđač koji bude spreman da plati najveću cenu za koncesiju i najviše investira. 

Na tenderu su mogle da učestvuju kompanije koje imaju više od 500 miliona evra kapitala i koje ne upravljaju aerodromima udaljenim do 450 kilometara od Beograda. Među kompanijama koje su prošle pretkvalifikacioni postupak najviše je onih koje imaju iskustvo u avio-saobraćaju i upravljanju vazdušnim lukama, a manji broj njih je iz oblasti građevinarstva i infrastrukture, ali imaju uskustva sa koncesijama. Na tom spisku je po nekoliko francuskih, ruskih i kineskih kompanija, kao i one iz Turske, Švajcarske, Velike Britanije, Poljske, Japana, Južne Koreje.

Očekuje se da će ponude stići od kompanija koje su odavno pokazivale interes za beogradski aerodrom, pre svega od francuskog Vensija koji ima 23 aerodroma u Francuskoj, Portugaliji, Kambodži, zatim od nemačkog Fraporta koji upravlja sa 15 aerodroma u Nemačkoj (Frankfurtski aerodrom, jedna od najvećih u svetu), Turskoj, Senegalu, Sloveniji, Rusiji, Bugarskoj, Saudijskoj Arabiji i Peruu. U igri je i kineski konzorcijum Čajna nešenel aero tehnolodži i HNA erport grupa koja rukovodi sa čak 16 aerodroma u Kini, kao i Mančester erport grupa koja upravlja sa četiri aerodroma u Velikoj Britaniji na koje godišnje sleti više od 45 miliona putnika. Da će se za beogradski aerodrom nadmetati najavio je i Cirih erport internešenel, najveći aerodrom u Švajcarskoj, ruski Novaport i aerodromi regiona koji su vlasništvu oligarha Romana Trocenka i Viktora Veselberga. 

To što je toliki broj svetskih kompanija dostavio pisma o zainteresovanosti za koncesiju za beogradski aerodrom pokazuje da je on prvoklasna roba, pa je logično pitanje zašto bi se neko odricao takve robe. Zbog tolikog interesovanja svetskih kompanija aerodrom je dobio status „zlatne koke“ koju nije teško održavati jer može da „snese“ više nego što „pojede“. Međutim, objašnjenje resornog ministarstva zašto se ide u konseciju jeste da je aerodrom dostigao svoj maksimum i da se  dalje ne može razvijati i pratiti potrebe avio-prevoznika bez velikih investicija za koje ni to preduzeće ni Vlada Srbije nemaju novac. U Vladi očekuju da koncesija donose prihode državi od 900 miliona evra pa čak do 1,3 milijarde evra, što je mnogo više nego što bi Aerodrom „Nikola Tesla“ i u najoptimalnijim uslovima  uspeo da zaradi za budžet i investira u razvoj.

Nastavak teksta možete pročitati u 37. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija.