Sutrašnja normalnost nije ona od juče

Glavni i odgovorni urednik agencije FoNet Zoran Sekulić generacijski pripada novinarima koji su živeli u „nekoliko“ država i preživeli nekoliko vanrednih stanja, uključujući i ratno. Ne upućujem na  godine, već na ogromno profesionalno iskustvo koje je od velike važnosti u vremenu kada su izvori informacija još više zatvoreni nego inače, kada se činjenice jedva promaljaju kroz gustu propagandističku maglu i kada se politički i svaki drugi pritisci na profesionalne medije umnožavaju. U razgovoru za „Novu ekonomiju“ Sekulić konstatuje da je „pozicija nekih medija sada još bolja, ali da su za medije koji nisu pod kontrolom vlasti, a koji su i inače u teškoj situaciji, stvari sada postale teže i gore“.

„Medijski favoriti vlasti imaju ekskluzivnost u dobijanju informacija od prvorazrednog javnog interesa i apsolutni monopol nad sagovornicima koji su uključeni u suzbijanje pandemije i deluje kao da se sve to kontroliše iz jednog centra“. 

Da li je zlonamerno pomisliti da vlast koristi krizu kako bi zajedno sa virusom „suzbila“ i medije koje vidi kao problematične?

U domenu medija vanredno stanje je upotrebljeno, da ne kažem zloupotrebljeno, za još veći pritisak na one koji nisu pod kontrolom vlasti. Ti mediji su sada još manje vidljivi nego ranije, sa još manje novca i imam jednu ozbiljnu bojazan da mi posle ove velike krize više nećemo primarno pričati o slobodi medija i izražavanja, nego ćemo pričati o pomoru medija koji nisu uspeli da prežive ovu tešku krizu. Bilo bi preterano da kažem da verujem u unapred smišljeni i razrađeni plan, ali sam siguran da vlast ima svest o konsekvencama po medijsku scenu koje proističu iz vanrednog stanja. 

U čemu se konkretno razlikuje pozicija medija sada i pre vanrednog stanja imajući u vidu niz konkretnih slučajeva ugrožavanja medijskih i novinarskih sloboda i prava uključujući u to i spaljenu kuću novinara koji je izveštavao o korupciji u lokalnoj vlasti?

U toku vanrednog stanja imali smo dva drastična slučaja – privođenje koleginice sa portala Nova.rs i tu tek predstoji pravosudni postupak i veliko je pitanje kako će na kraju da se završi, i imali smo slučaj Jovane Popović koja je provela tolike puste dane u pritvoru i pred kojom su i suđenje i neizvestan ishod. U oba slučaja reč je o rigidnom tumačenje propisa, sa vrlo jasnom svešću o konsekvencama. Ne mogu a da ne pomenem i Vladin zaključak koji je takođe imao za cilj da potpuno centralizuje i unificira informisanje. Kada ovo uporedimo sa slučajem paljenja kuće u Grockoj, razlika je u tome što za Grocku nije bio nalog sa vrha. To je bila osveta lokalnog šerifa koji je pomislio da mu se neće ništa dogoditi ako organizuje svoju „malu“ osvetničku akciju. Vanredno stanje je otvorilo prostor i za selektivno tumačenje propisa, pa tako za isti prekršaj neko biva kažnjen novčano, dok se drugima sudi putem Skajpa. 

Pomenuli ste da ste profesionalno preživeli četiri vanredna stanja. U čemu se ovo sada razlikuje od prethodnih?

Sećam da je posle ubistva premijera Đinđića, tragedije čije posledice i dan-danas osećamo, uvedeno vanredno stanje i novinari su dobili nalog da ne smeju da objavljuju ništa osim zvaničnih saopštenja i konferencija za novinare državnih službenika. Tada sam bio u situaciji da je malo falilo da FoNet bude kažnjen jer sam saznao, nezvanično, da su u akciji „Sablja“ privedeni Jovica Stanišić i Frenki Simatović. Našao sam se u ogromnoj profesionalnoj i moralnoj dilemi. Ako tu dvojicu privodite posle ubistva premijera, ta vest ima prvorazredni javni značaj i govori o važnosti akcije. Objavio sam vest, ali i za dlaku izbegao da nas zatvore na 24 sata. Ova situacija je nešto drugačija jer je i kontekst drugačiji i ne postoji striktno uputstvo za medije, kakvo je postojalo u vreme bombardovanja kada je sadašnji predsednik bio ministar informisanja. Tada su, u dramatičnim okolnostima, mediji dobili spisak termina koje su bili obavezni da koriste, a štampani i elektronski mediji cenzore, koji su odobravali sadržinu novina ili programa vesti. FoNet se nije pridržavao tih pravila pa mi je tadašnja državna sekretarka za medije rekla – ili ćete toga da se pridržavate ili ćemo da ti pošaljemo cenzore. Odgovorio sam joj  – niste vi pravili FoNet, nećete ni da ga zatvarate. Danas nemamo sagovornike iz države, sem do pre neki dan, sa konferencija za novinare. Međutim, ni te konferencije ne funkcionišu. 

Nastavak teksta možete pročitati u 70. broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“.