Svako treba da sledi svoj put

Sto mladih lidera iz cele Srbije, predstavnika kompanija i studenata različitih fakulteta, okupilo se 26-28. maja na Forumu mladih lidera Srbije 2017 YES! u hotelu Mona na Zlatiboru, kako bi stekli nova znanja i naučili nove veštine koje su im potrebne za uspeh 

Organizatori Foruma mladih lidera Srbije bili su Biznis info grupa i nedeljnik Vreme, uz podršku Američke privredne komore, Fondacije Konrad Adenauer Stiftung, brojnih studentskih organizacija i uz medijsko pokroviteljstvo N1 televizije, novinske agencije BETA i „Nove ekonomije“.

Projekat već drugu godinu zaredom podržavaju ATLANTIC GRUPA i Generali osiguranje, dok su učešće najboljih studenata pomogli i Naftna industrija Srbije, Heineken Srbija, Mona Hotel Zlatibor, Jumbo Travel, Zlatiborac.

Ekonomski fakultet u Beogradu, Građevinski fakultet u Beogradu, Farmaceutski fakultet u Novom Sadu omogućili su učešće svojih predstavnika i studenata.

Tokom četiri panela studenti su imali priliku da saznaju šta im je potrebno da bi postigli uspeh u poslu, šta treba da urade da bi dobili posao iz snova, kako se upravlja timom i gradi poverenje i kako se znanjem i veštinama gradi samopouzdanje za ostvarenje ciljeva.

PANEL: ZNANJE KOJE SE TRAŽI

Tokom panela pod nazivom Znanje koje se traži, koji je sponzorisao NIS, predstavnici akademske zajednice – SANU, Univerziteta u Beogradu i Naučno-tehnološkog parka govorili su o prilagođavanju obrazovanja potrebama tržišta, savremenim tehnologijama koje zahtevaju nova znanja, razvoju start-up zajednice i podsticanju preduzetništva.

Panelisti su bili Ivanka Popović, prorektor Univerziteta u Beogradu, Radivoje Mitrović, dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu, Gordana Danilović Grković, v. d. direktora Naučno-tehnološkog parka Beograd, Miloš Đuran, profesor kragujevačkog PMF-a sa Instituta za hemiju i dopisni član SANU, Snežana Lakićević, savetnik direktora Funkcije za organizaciona pitanja za saradnju sa univerzitetima, naučnim i obrazovnim institucijama, rukovodilac projekta Energija znanja i Branko Kovačević, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.

„Svake godine u inostranstvo ode oko 20.000 studenata srpskih fakulteta i to pre svega studenti koji studiraju neke prirodno-tehničke nauke ili medicinske nauke“, rekao je profesor Branko Kovačević.

Istakao je da je teško pričati o tržištu znanja u zemlji koja nema tržište.

„Srbija ima dobre univerzitete, što znači da je školski deo bolji deo ove zemlje i to daje neku perspektivu, ali pokretanje stvari unapred ne zavisi samo od akademske zajednice, nego i od onih koji nam vode zemlju, a to je politika. Obrazovanje nije trošak za budžet, obrazovanje je investicija“, rekao je profesor Kovačević. 

Radivoje Mitrović, dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu, rekao je da kapitalističke korporacije nisu u stanju da zaposle mnogo ljudi.

„U svetu se stalno govori da živimo u vreme Četvrte industrijske revolucije. To je digitalizacija. Kompanije koje dolaze u Srbiju su najčešće iz druge tehnološke revolucije, a ređe iz treće. Mi treba da učimo od sveta, a ne da učimo o svetu. Reinterpretativno znanje treba da postane prošlost. Nama nije problem kvantitet, nama je problem kvalitet“, kazao je Mitrović.

Miloš Đuran, profesor kragujevačkog Prirodno-matematičkog fakulteta  sa Instituta za hemiju i dopisni član SANU, rekao je da je naša zemlja među prvima po broju studenata na 10.00 stanovnika.

„Na našim fakultetima imamo mnogo teorije, a malo prakse. Studije su nam teške, svaka godina ima mnogo predmeta, a i stalno se dodaju novi. Pravimo studijske programe ne osluškujući stvarnu i realnu potrebu. Nije realno da se student sa dobijenom diplomom odmah direktno uključi u sistem. Diploma jeste ulaznica, ali znanje mora stalno da se nadograđuje, morate stalno da učite i da se usmeravate ka onome što je aktuelno na tržištu rada“, rekao je profesor Đuran.

Ivanka Popović, prorektor Univerziteta u Beogradu, rekla je da strahuje da je veliki broj studenata na fakultetima u stvari kamuflaža za nezaposlenost.

„Vi ste generacija koja se susreće sa jako velikim izazovima što se tiče posla. Menjaćete karijere, pitanje je gde ćete na zemaljskoj kugli raditi to…Nisam sigurna da tržište rada može da apsorbuje toliko fakultetski obrazovanih. Mi školujemo kadrove za inostranstvo“, navela je.

Doktor Snežana Lakićević je rekla da naši fakulteti daju izuzetne kadrove, ali i da ima previše studenata. 

„U mnogo čemu omogućavanje svakome da upiše fakultet je kupovanje socijalnog mira, ali s druge strane i postavite pitanje da li je to nenamensko trošenje novca iz budžeta. Ukoliko vi nekritički finansirate svakoga, vi objektivno trošite sredstva poreskih obveznika za školovanje nečega što tržište rada objektivno ne može da apsorbuje. S druge strane, moramo da prenesemo deo odgovornosti na roditelje i na studente. Prosto, svako od nas ima odgovornost za izbor svog budućeg zanimanja, pa samim tim moramo da posmatramo šta je to što tržište rada može da apsorbuje, šta je to što treba da projektujemo u deset godina, šta je to što će biti aktuelno kada mi završimo master ili doktorske studije“, navela je i dodala da ne postoji jedan krivac i da su svi odgovorni za postojeću situaciju.

Gordana Danilović Grković, v. d. direktora Naučno-tehnološkog parka, rekla je da naš obrazovni sistem ne prepoznaje preduzetništvo u formalnom delu tako dobro, ali preduzetnički duh nije stvar samo obrazovnog sistema.

„Preduzetnički duh je stvar nacije. Naravno, nismo svi za  preduzetnike, ali kako da ohrabrimo one koji jesu i one koji bi da probaju i kako da onima koji ne znaju da su za preduzetnike pokažemo to i da ih podržimo i pomognemo da možda prepoznaju sebe u tome. Nemojte da vas lažu. Može i ovde, u ovoj zemlji, da se radi. Potencijal koji postoji je u vama, to možete sami napraviti… Ne verujem da u Srbiji ne možete to. Svi oko vas su već pogrešili. Na vama je da vidite njihove greške i da vi uradite ispravno“, rekla je ona.