Za plakanje će biti kasno
Dok je Srbija gotovo potpuno okupirana sopstvenom političkom krizom, koja možda nikad nije ni prestala još od pada Berlinskog zida 1989, oko nas se odvijaju procesi koji bi mogli da promene geopolitičku arhi...
Onaj ko prati likovnu scenu, svestan je enormnog broja izložbi, samo po Beogradu. Zna i da među postavkama ima najrazličitijih umetničkih izraza, kao i tematika, od kojih mu neke i ne leže, ako bi odlučio da zaređa po galerijama. A toga se čuva iz nekoliko razloga, utvrđenih dugotrpeljivim iskustvom.
Prvo, sve se ređe dešava da se takav kući vrati oplemenjen, ili bar zabavljen, jer sve se stapa u nekom sivilu bezidejnosti, da ’proste gospoda autori. Da l’ je problem što se umetnici uklapaju u koncepte kustosa, ili su se zavozali na probitačan fazon koji su najzad otkrili, ili nije bilo dovoljno para da se zamisao izvede.., ili naprosto više i ne mogu, nije nam poznato. Ali nismo ni dužni da razumemo potkontekst promašaja, ako nas samo delo baš ničim nije dodirnulo, sve pričajući o tragediji rata, položaju migranata, zlodelima patrijarhata, ugroženosti prirode i radničkih prava…
Izuzetaka naravno ima, pa vas nešto iz bogate ponude ipak raspilavi, il’ angažuje mozak.
