Onaj ko prati likovnu scenu, svestan je enormnog broja izložbi, samo po Beogradu. Zna i da među postavkama ima najrazličitijih umetničkih izraza, kao i tematika, od kojih mu neke i ne leže, ako bi odlučio da zaređa po galerijama. A toga se čuva iz nekoliko razloga, utvrđenih dugotrpeljivim iskustvom.
Prvo, sve se ređe dešava da se takav kući vrati oplemenjen, ili bar zabavljen, jer sve se stapa u nekom sivilu bezidejnosti, da ’proste gospoda autori. Da l’ je problem što se umetnici uklapaju u koncepte kustosa, ili su se zavozali na probitačan fazon koji su najzad otkrili, ili nije bilo dovoljno para da se zamisao izvede.., ili naprosto više i ne mogu, nije nam poznato. Ali nismo ni dužni da razumemo potkontekst promašaja, ako nas samo delo baš ničim nije dodirnulo, sve pričajući o tragediji rata, položaju migranata, zlodelima patrijarhata, ugroženosti prirode i radničkih prava…
Izuzetaka naravno ima, pa vas nešto iz bogate ponude ipak raspilavi, il’ angažuje mozak.